Svet je sazdan na moći brojeva.
( Pitagora )
Ne postoji dan u kome se bar jednom ne susretnemo sa brojevima. Brojevi telefona, registarske oznake, datumi, brojevi stana, cene i slično. Brojevi su naša svakodnevica, želimo li mi to ili ne.
Prvi brojevi ugledali su svetlost dana u kamenom dobu, tačnije u razdoblju paleolita. Tokom 2,5 miliona godina, koliko je od tada prošlo, kako kaže savremena nauka, brojevi su sve više osvajali teritoriju svakodnevice, i vremenom postali neizbežno orudje ljudskog razmišljanja, rada i zabave. Brojevi su od nastanka sveta pa do danas izvršili jak uticaj na mnoge kulture, te tragove osećaju i današnje generacije, te tako recimo broj 13 u mnogim se kulturama smatra nesrećnim brojem i danas. Mnogo je legendi o tome.U starom Vavilonu najznačajniji broj, bio je 12. Vavilonci su godinu delili na 12 meseci, dan i noć na 24 sata ( odnosno 12 dvostrukih sata ). Osim toga, broj 12 se mogao bez ostatka podeliti na dva, tri, četiri i šest delova, pa je bio vrlo pogodna jedinica merenja. Ali sa brojem 13 bilo je sasvim drugačije. On nije bio pogodan za deljenje ni sa jednim, pa su računjanjem sa njime često nastajale svađe, čak i tuče. Zato su ovaj broj nazvali „vražji broj“ ili „nesrećni broj“.
Jedna je od poznatijih priča o „Tajnoj večeri“. Naime, na večeri je bilo 13 ljudi za stolom, uključujući i Isusa, a Juda se smatra 13.gostom.
Tog se broja Francuzi najviše plaše kada se okupe za stolom povodom neke svečanosti. Ako ih je za stolom baš trinaestoro, veruju da će se najmlađem među njima nešto loše dogoditi.
Sa druge strane Kinezi se uopšte ne boje tog broja, već broja 4. Razlog je u jeziku. Kada se izgovori ovaj broj zvuči slično kao reč „smrt“ odnosno „nesreća“. Praznoverje je kod nekih čak toliko, da odbijaju zakoračiti na 4. sprat zgrade. Mnoge bolnice u Kini uopšte nemaju 4.sprat ( treći sprat se označava sa 3A, a četvrti sa 3B). Ni u Japanu ne vole broj 4, jer veruju da donosi nesreću. Za američke Indijance to je broj savršenstva. U Grčkoj mitologiji broj 4 je bio Jupiterov broj, simbol zaštite i prava. U Bibliji predstavlja sveobuhvatnost, univerzalnost kao četiri strane sveta ili četiri vetra.
Nastaviće se…
