Bezbednost novinara u Srbiji izaziva sve veću zabrinutost, a pandemija kovida 19 samo je pogoršala već dovoljno tešku situaciju.
U napade na novinare i medijske radnike umešani su i javni zvaničnici i policija, a naročito su zabrinjavajući slučajevi u kojima političari i državni zvaničnici otvoreno prete novinarima, targetiraju ih i definišu kao „državne neprijatelje“ ili „izdajnike“.
Takvim ponašanjem opravdavaju se i ohrabruju pretnje, koordinisano onlajn uznemiravanje, pa čak i fizičko nasilje, zaključak je izveštaja misije o stanju slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji, međunarodne organizacije Article 19, rađenog u saradnji sa Media Freedom Rapid Response (MFRR) i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS).
-Teško polarizovana medijska sredina, gde su sa jedne strane provladini tabloidi, a sa druge strane nezavisni mediji, oslikava i podeljeno političko okruženje. S obzirom na to da trenutno vladajuća stranka nema opoziciju u parlamentu, nakon bojkota tokom poslednjih izbora, nezavisni mediji se često posmatraju kao politički protivnici, a nekima čak nije ni dozvoljeno da prisustvuju važnim javnim događajima, navela je Sara Klark, direktorka za Evropu i Aziju ispred Article 19.
Ona je dodala da iako postoje određeni mehanizmi za zaštitu novinara i reagovanje na napade i pretnje, njihova efikasnost zavisi isključivo od političke volje, koja ovde nedostaje.
Klark je podsetila na ključne slučajeve koji izazivaju zabrinutost, poput policijske brutalnosti prema demonstrantima i novinarima tokom protesta u julu 2020, hapšenja novinarke Ane Lalić, zastrašivanja novinarke Bojane Pavlović, poslednje tabloidne napade na redakciju KRIK ali je i zaključila da su raniji predmeti ubistava novinara u Srbiji ostali nerešeni.
Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbija (NUNS), ukazala je na loš položaj Srbije u izveštajima međunarodnih institucija, kada je u pitanju sloboda medija i bezbedno okruženje za rad novinara, i ocenila da instiotucije treba brže da reaguju na svaki pritisak ili pretnju, dok nosioci javnih funkcija moraju da javno osude svako narušavanje bezbednosti novinara.
-Tokom 2020. Godine NUNS je zabeležio 189 verbalnih i fizičkih napada i pretnji novirima, dok je od početka ove godine prijavljeno 33 takva slučaja. Najproblematičniji su prošle godine bili julski protesti tzokom kojih je 32 medijskih radnika pretrpelo fizike napade, kada je i policija pokazala ogromno nerazumevanje za novinarski posao i nije se obazirala na novinarske legitimacije. Ogroman broj tih slučlajeva pokrenutih pred sudom nije rešen, a zabrinjava i veliki broj odbačenih prijava, istakla je Babić.
Zamira Dabarova, pravna konsultantkinja pri Centru za ljudska prava – Američkoj advokatskoj komori, skrenula je pažnju na trend da nosioci političkih funkcija, koji se nađu nas udaru nezavisnih medija, pribegavaju tužbama sa milionskim zahtevima za odštetu, čime iscrpljuju resurse tih medija.
-Primer sa najboljim krajem je tužba ministra Nenada Popovića protiv KRIK-a zbog priče o Rajskim papirima, jer se sam Popović 16 meseci nije pojavljivao na ročištima pa je tužba odbačena. Međutim, ima primera gde se slučajevi vuku p šest godina, od suda do suda, redakcije troše vreme, trud, pravničku pomoć, a na kraju moraju da plate i odštetu, objasnila je Dabarova i dodala da je dužnost zvaničnika da budu tolerantniji prema propitivanju medija, jer im je to u opisu posla.
Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić, privedena prošle godine zbog izveštavanja o nedsotatku opreme u Kliničlkom centru Vojvodine, kazala je da ni danas nema zvaničnih odgovora iz policije i tužilaštva na sve prijave kasnijih pretnji koje je doživljavala, te da to ne smatra nesposobnošću državnih organa već vidi kao dokaz nepostojanja političke volje da se kaže da je tako nešto nedopustivo.
-To vidim kao ciljanu kampanju vlasti jer su nezavisni novinari od najviših instanca vlasti nazivani izdajnicima, mrziteljima Srbije, kriminalcima. Zato sam skeptična prema Medijskoj strategiji i različitim grupama za bezbednost novinara, treba rešavati uzroke a ne posledice,. A oni su u samom vrhu vlasti. Institucije ne poštuju sopstvene zakone, a vlast gaji ignorantski stav prema nezavisnim medijima. Zbog toga ni javnost ne može da shvati novinare kao nekoga ko radi u interesu javnosti, već nekog neprijatelja. Često ne dobijamo ni osnovne informacije koje treba da su javno dostupne, navela je Lalić i kao najsvežiji primer cenzure i autocenzure navela situaciju u kojoj njena matična medijska kuća, Junajted Medija, ne može da počne da štampa novi dnevni list jer ni jedan od pet štamparija u zemlji neće da prihvati taj posao.
Izveštaj čiji su nalazi predstavljeni danas, rezultat je niza virtuelnih sastanaka koje su partneri misije održali sa medijskim udruženjima, novinarima, predstavnicima vlade i međunarodnim organizacijama u Srbiji u januaru i februaru 2021. godine.
Izvor: Danas
