Voćari su i ove godine na udaru mraza, koji je naišao nakon perioda lepog vremena, koje je već izvuklo pupoljke pojedinih vrsta voća. Najviše je „stradala“ kajsija, a stručnjaci procenjuju da šteta u pojedinim krajevima ide i do 95 odsto.
Nakon nešto viših temperatura, ponovo je udario mraz, koji je naneo ozbiljnu štetu za rane voćne vrste, poput kajsije i džanerika.
Srbija se već dugi niz godina suočava sa nepovoljnim uticajima klime na poljoprivredu i njene proizvode, što pokazuju i zvanični rezultati.
Voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović za Danas kaže da je toplo vreme koje smo imali u januaru i u februaru uticalo na brže razvijanje generativnih pupoljaka.
„To se ponavlaja već poslednjih 10 ili 12 godina. Zato su ove niske temerature, koje smo imali 18. i 19. marta nanele zanačajne štete, posebno onim voćnim vrstama koje su se nalazile u punom cvetanju ili precvetavanju“, ukazuje on.
To su, pre svega, džanarika i kajsija, objašnjava naš sagovornik.
„Kajsija se našla maltene u fazi punog cvetanja, kao i neke sorte trešnje, a posebno sorta kordija. Po mojoj proceni, veliki centri za proizvodnju kajsije su pretrpeli jako velike štete, koje idu i preko 90 odsto, možda i 95 odsto“, upozorava Keserović.
Što se tiče Vojvodine, u ravnici je šteta isto preko 90 odsto, ukazuje on.
„U okolini Beograda, gde su isto vodeća mesta u proizvodnji kajsije, kao što je Zaklopača, tu je od 40 do 50 odsto šteta. Što se tiče Fruške Gore, tu šteta zavisi od sorte. Sorte koje su pokazale veliku otpornost su NS-6 i NS-4, kao i nova sorta Jelena, koje po prirodi imaju genetsku optronost. Međutim, ranocvetne sorte su izmrzle preko 90 odsto“, navodi Keserović.
Najveće štete u Srbiji, prema njegovim rečima, nastaju od pojave poznih prolećnih mrazeva, zbog čega smo i prošle godine izgubili puno voća, od 160.000 do 200.000 tona.
Neki proizvođači, koji su koristili antifrost sistem, uspeli su da spasu voće, dodaje on.
„Ima i onih koji su koristili ‘frostbaster’ i tako ubacivali topli vazduha u voćnjak, a i onih koji su se protiv mraza borili zadimljavanjem putem bala“, objašnjava Keserović.
Keserović ističe da najsigurniji način zaštite jeste korišćenje „antifrost“ sistema, ali da postoji i novi sistem „SPAG“, koji se koristi u Šapniji, Prortugaliji, Rumuniji… a kog kod nas još nema u većoj primeni.
„U narednom periodu treba davati podsticaje za zaštitu, ne samo od grada, već od tih poznih prolećnih mrazeva, koji nanose najveću štetu i utiču na proizvodnju voća u Srbiji“, smatra on.
„SPAG sistem sam gledao u Španiji, na 28 hektara imaju četiri tornja na kojima se nalaze elise, koje se pale kad se temperatura spusti ispod nule. Te elise topli vazduh iz gornjih slojeva ubacuju u donje slojeve i mogu da zaštite voće do minus četiri, a ako se stave grejači mogu i do minus šest. To se pokazalo kao vrlo efikasan sistem zaštite od mraza“, pojašnjava naš sagovornik.
Keserović naglašava da su kod njih sve to finansirale lokalne samouprave.
„Oko sedam hetkara štiti taj jedan toranj. Mi u Srbiji ako izgubimo sedam htekatara to je velika šteta. To nam je u poslednjih 10 godina najveći problem“, upozrava on.
Keserović napominje i da je vrlo bitan izbor sortimenta kod svake voćne vrste i da se svaka voćna vrsta i sorta podižu u odgovarajućim agroekološkim uslovima.
Ukupna biljna proizvodnja prošle godine bila je za 12,1 odsto manja nego u 2023. godini, na šta to su, pre svega, uticali nepovoljni klimatski uslovi. Dok je voćarska proizvodnja ostvarila pad od 1,3 odsto u odnosu na godinu pre, pokazuju podaci RZS.
S druge strane, agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da ima štete, ali ne u tako velikoj meri.
„Nije to toliko velika šteta, pre svega, jer neće sve voćne kulture to osetiti, bar za sada. Videćemo šta će biti krajem marta i u aprilu, koji zna da bude još rizičniji zato što vegetacija uveliko kreće na voćkama“, navodi on.
Što se tiče dosadašnje štete, prema njegovim rečima, to varira.
„Zavisi kako gde, na pojedinim reonima mraz je bio prilično jak i do minus 10 stepeni i vezao je dva, tri jutra i tu će svakako biti veće štete“, ukazuje naš sagovornik.
Kako dodaje, upitno je kako će proći voćne kulture koje tek nadolaze.
„Mi imamo voćaka na nekih 200.000 hektara u celoj Srbiji, tu je dominantna šljiva, pa potom jabuke, pa tek onda idu kajsije, breskve, trešnje, višnje i ostalo. Moja realna bojazan je april, kada sve bude u najvećem cvetu i ako tada budemo imali ovako niske temperature i vezane dane, a ne primene se odgovarajuće mere protiv mraza, tada možemo da pričamo o jako ozbiljnim gubicima“, upozorava Galetin.
Pored ovih voćnih kultura, on dodaje da ne smemo da zabroavimo maline.
„Sa njima već nekoliko godina imamo loše iskustvo da u aprilu, u delovima gde je ona najzastupljenija, padne sneg i to onaj težak i vlažan koji kida te mlade izdanke i napravi ogromnu štetu“, podseća Galetin.
Ipak, on dodaje da se dosta naših voaćara spremilo za ove mrazeve, pa su zadimljavali voćke, pre svega, kajsije.
„Relativno mali broj voćara ima ‘antifrost’ siteme, koji su relativno skupi i ozbiljna investicija. Oni koji to imaju, oni su spasili voćke, jer je taj sistem jako efikasan“, zaključuje Galetin.
Izvor: Danas
