Ko se ove zime bude grejao na pelet, platiće 50 odsto više nego prošle godine: Koji će energent biti najjeftiniji za grejanje?

Predstojeće zime grejanje će biti najpovoljnije za domaćinstva koja koriste drva i prirodni gas, dok će najskuplje biti za ona koja se greju direktno na struju, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije (AERS).

Prema cenama koje su važile sredinom septembra 2026. godine, analiza AERS-a pokazuje da će domaćinstva koja se greju na drva u područjima Srbije u kojima se ona mogu nabaviti po nižim cenama, na primer 7.300 dinara po kubnom metru, i koja koriste novije peći veće efikasnosti, oko 65 odsto, za grejanje izdvojiti oko 60.000 dinara.

Značajno veće troškove imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, po ceni od oko 10.200 dinara po kubnom metru, i imaju peći niže efikasnosti. U tom slučaju trošak grejanja iznosiće oko 99.300 dinara.

U odnosu na prethodnu grejnu sezonu, cena ogrevnog drveta viša je do 13 odsto, pokazuje analiza AERS-a.

Domaćinstva koja koriste pelet, ukoliko ga sagorevaju u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, imaće troškove grejanja od oko 114.000 dinara. To je čak 50 odsto više nego tokom prethodne grejne sezone.

Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa ove grejne sezone ostaju na istom nivou kao i prethodne i iznose oko 59.500 dinara, navodi AERS. To je na nivou najpovoljnije varijante grejanja na drva, prema uslovima iz analize.

Međutim, na konačnu cenu grejanja može uticati i promena cena daljinskog grejanja. Od 60 toplana u Srbiji, sedam je do sada podnelo zahteve za povećanje cena grejanja.

Među njima su i „Beogradske elektrane“, koje su zatražile promenu cenovnika za predstojeću grejnu sezonu. Prema predlogu, varijabilni deo cene za stambeni prostor bio bi smanjen za 5,57 odsto, dok bi fiksni deo za snagu bio povećan za 18,02 odsto.

Važno je, međutim, naglasiti da se u Beogradu ne radi o konačno odobrenom poskupljenju. Predlog „Beogradskih elektrana“ mora da dobije saglasnost Grada Beograda pre nego što novi cenovnik počne da se primenjuje.

Troškovi grejanja na ugalj zavise od vrste uglja koji se koristi i iznosiće od oko 81.000 do 102.000 dinara. Ove godine u analizu nije uključeno grejanje korišćenjem sirovog lignita iz Kolubare.

Domaćinstva koja koriste lož-ulje imaće trošak grejanja od oko 167.600 dinara, dok će za korišćenje propan-butan gasa biti potrebno izdvojiti oko 187.000 dinara.

Troškovi grejanja električnom energijom su nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u analizi AERS-a.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od oko 102.700 dinara, ali pod uslovom da se peći pune isključivo tokom perioda kada se koristi jeftinija, noćna električna energija.

Ukoliko se termoakumulacione peći dopunjavaju korišćenjem skuplje električne energije samo dva sata dnevno, troškovi rastu za oko 40 odsto i iznose približno 142.000 dinara.

Najskuplje će, prema trenutnim cenama, biti direktno korišćenje električne energije za grejanje. Domaćinstva koja električnu energiju koriste direktno u grejnim telima ili kotlovima za etažno grejanje morala bi da izdvoje više od 250.000 dinara tokom grejne sezone.

Ipak, treba imati u vidu da je ovo trenutna računica. Srbija se obavezala prema Međunarodnom monetarnom fondu da će cena električne energije ove zime biti povećana.

Zbog nepovoljnih hidroloških uslova i smanjene proizvodnje hidroelektrana, Elektroprivreda Srbije je tokom leta u pojedinim periodima bila prinuđena da uvozi električnu energiju po visokim cenama, što se odrazilo na poslovanje kompanije.

Jedna od mogućih mera za nadoknadu tih troškova jeste i povećanje cene električne energije, što bi promenilo trenutnu računicu troškova grejanja na struju.

AERS napominje da svi navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva. U njih nisu uračunati investicioni troškovi, poput nabavke peći i ugradnje instalacija za centralno grejanje, kao ni troškovi periodičnih pregleda i održavanja.

Za obračun troškova grejanja tokom naredne zimske sezone uzet je prosečno izolovan stambeni prostor površine 60 kvadrata, koji se zagreva na 20 stepeni Celzijusa, 16 sati dnevno u celom stanu, tokom 180 dana grejne sezone.

U tim uslovima potrebno je oko 9.000 kilovat-sati energije, dok je prosečna procenjena potrošnja energije za grejanje u Srbiji oko 150 kWh po kvadratnom metru.

Prilikom analize troškova grejanja u obzir je uzeta i efikasnost uređaja koji se koriste, odnosno količina korisne toplotne energije koja se dobija iz određene količine energenta.

Izvor: Danas