U okviru pratećeg programa 30. „Zoranovih dana“ , poslednje festivalske večeri organizovana je promocija monografije povodom 30 godina Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ pod nazivom „U slavu tajni vrhunske glume“, autora Aleksandra Saše Milosavljevića, našeg istaknutog teatrologa i pozorišnog kritičara.
Moderator na promociji, dr Miroslav Radonjić je rekao da kada jedan festival u maloj sredini traje dve, tri godine, to je velika stvara, a kada se punih 30 godina bogati različitim programima, kada širi svoj uticaj na ceo region i kada u medijskom i svakom drugom smislu predstavlja jedan od vrhunaca pozorišnih festivala na ovim prostorima, onda je to zaista podvig vredan svake pažnje.
„Takav podvig i bogatu istoriju ovog festivala Saša je uspeo da smesti u korice ove knjige“.
Autor Aleksandar Milosavljević je istakao da je ulazeći u materijale za ovu knjigu, najpre bio fasciniran time koliko je vizionarstva bilo potrebno ljudima koji su krenuli u ovu priču da pokrenu festival. Onda, koliko je ljubavi bilo potrebno, da se sve ovo održi i koliko su energije Zaječarci i Zaječarke uložili kao publika koja je vazda podržavala festival.
„Festival posvećen kome? On nosi ime Zorana Radmilovića, legende našeg teatra, a zapravo, Zoran je postao, ne samo mit, nego je postao i paradigma onoga što mi očekujemo od glumca. Od glumca očekujemo visprenost i snalažljivost na sceni, jer kad su srpski glumci i glumice u pitanju, genijalnost se podrazumeva, zanat se podrazumeva. Podrazumeva se sve ono što je baza za dobrog glumca. Verujte, gluma stanuje u Srbiji. U Srbiji se rađaju, sa svakom novom generacijom, zaista fenomenalni, izuzetni i talentovani glumci, ali nisu svi Zoran Radmilović. Nisu se svi za kratko vreme, kao Zoran Radmilović ustanovili kao majstori glume i kao boemi i kao namćori i kao duhoviti i to ne samo na sceni. Zoran Radmilović je postao paradigma za ono što mi očekujemo od glumca i kao takvog, rođenog u Zaječaru, ovaj grad ga je prepoznao i odao mu počast kroz ovaj festival.
30 izdanja festivala je zaista inpresivna cifra i Miki Radonjić, koji je direktor Sterijinog pozorja, vrlo dobro zna koliko je teško organizovati festival svake godine. Možda publika zaječarska doživljava ovaj festival kao nešto prirodno, normalno i ne može ni da zamisli koliko je teško sve ovo organizovati. Praveći ovu monografiju ja nisam želeo da se bavim time. U njoj će ostati osvetljeno ono što je uspeh ovog festivala svih 30 godina, a to su glumci, to su pozorišta, to su dobitnici nagrade „Zoran Radmilović“. Ovde je opisano i kako je festival nastao, ko je sve inicirao. Hvala Biljani Glišić, hvala mom prijatelju Bori Dimitrijeviću na pomoći oko ove knjige, hvala Ateljeu 212, a ovde ga reprezentuje Caci Mihailović, koji je od prvog dana festivala ovde saputnik i prijatelj i ja mislim, već i domaćin ovog festivala. Atelje je utkan u istoriju ove manifestacije. Tu su podaci o dobitnicima, glavnim programima, takmičarskim programima, pratećim programima, a ja odavno knjige ne pišem za savremenike, već za arhive i za ljude koji će jednog dana, bilo da se bave pozorišnim životom Srbije, bilo da se bave teatarskim životom ovog grada ili Krajine, da jednog dana ljudi vide da je postojalo pozorište, da su postojali pozorišnici, da je postojala posvećenost u odnosu na teatarsku umetnost i da ovaj grad ima ozbiljnu kulturnu i pozorišnu tradiciju. Ako ova knjiga nešto znači Zaječaru, ako znači pozorištu i budućim generacijama koje se budu bavile kulturom, pozorištem, istorijom, ja ću biti srećan“, istakao je autor knjige Aleksandar Milosavljević.
