Tokom intenzivne promocije otvaranja rudnika litijuma nedaleko od Loznice – od državnih funkcionera i drugih zagovarača tog projekta, mogle su se čuti konstrukcije „zeleni ili ekološki rudnik“. Šume, brda, livade su neke od stvari koje nas asociraju na zeleno, a mogu li to biti rudnici ili je to marketinška varka?
Ana Brnabić javlja da je u Nemačkoj razgovarala o „ekološkom kopanju litijuma“.
Traže se garancije Nemaca da uz rudnik ostati čiste reke i planine, tvrdi predsednik Vučić.
„Litijumskoj groznici“ među funkcionerima pridružuje se bivša ministarka rudarstva Zorana Mihajlović, koja sa Instagrama poručuje da je jadarit „čaroban mineral zelenog razvoja“.
Horski se trude da nam objasne da uz bogatstvo i prosperitet koji donosi, rudnik može biti zelen, ekološki, čist.
„Narod nije stručan da bi razumeo o čemu se tu radi, a promoterske službe kompanije su veoma aktivne i ulažu veliki novac u to i umeju da plasiraju narodu nešto što nije kako treba,“ rekla je Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
To plasiranje informacija se na Zapadu zove „greenwashing“, a po srpski „eko-obmanjivanje“ ili „eko-manipulacija“.
„Od kada su ekološke teme u Srbiji dobile na značaju, ali i šire, često smo svedoci raznoraznih promotivnih kampanja u kojima nas neko ubeđuje da su razni proizvodi zeleni, da je nešto ekološki, a od nedavno, ovaj narativ je sve prisutniji na društveno-političkoj sceni“, objašnjava Kristina Cvejanov iz Green Loop, ekspertske mreže koju čine profesionalci iz različistih oblasti.
Mihajlović i ranije obećavala „zeleni rudnik“
Srbija već ima jedan „zeleni rudnik“, kako je predstavljen Ziđinov Čukaru Peki u Boru.
„To će zaista da bude zeleni rudnik, drugačiji nego svi oni na koje smo navikli da viđamo, u njima radimo i sa njima živimo“, rekla je 2021. godine Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka rudarstva i energetike.
Pitali smo bivšu ministarku da pojasni šta to konkretno znači.
„Kada se kaže zeleni rudnik, npr. Čukaru Peki ili sutra rudnik jadarita, to znači da su podzemni rudnici, gde vi na površini ne znate da je dole rudnik, prilagođen životnoj sredini. Potom, tu su potpuno nove tehnologije, digitalizovan rudnik sa posebnom opremom i slično. Činjenica je da je izgradnjom topionice u Boru smanjena emisija štetnih čestica! Ne znam šta je ‘greenwashing’ u tome, jer, nikog nismo obmanuli“, rekla je ona.
Stručnjaci nisu saglasni.
„Nije tačno, nije tačno. Znate kako, oni su možda uveli odsumporavanje, ali nisu rešili problem arsena, olova kadmijuma i dalje se te opasne supstance pojavljuju u vazduhu u prekomernim količinama. To najnovija merenja takođe pokazuju“, objašnjava Đorđević.
Nema standarda za lepljenje etiketa „ekološki“ i „zeleno“ – navodi se u pojašnjenju Ujedinjenih nacija o greenwashing-u. Zeleno pakovanje se bolje prodaje građanima zabrinutim za životnu sredinu.
„Čak je nedavno i direktor preduzeća Rio Sava izjavio da ekološki rudnik ne postoji. Isto tako ne postoji odlaganje zeleno odlaganje otpdada u životnu sredinu ili zeleno ispuštanje otpadnih voda“, nadovezuje se Cvjetanov.
Litijum iz Srbije će pomoći Evropi u energetskoj tranziciji na električna vozila – predstavlja se kao argument za kopanje litijuma.
„U pitanju je jedno veliko licemerje. Znači, vadimo litijum da bismo smanjili emisiju ugljen dioksida, doduše, na nekoj drugoj strani planete, a u Srbiji bismo imali enormne misije ugljen dioksida“, nastavlja Đorđević.
Cvjetanov dodaje:
„Svaki put kada čujemo da je litijum neophodan za zelenu tranziciju, treba da znamo da to nije istina, nego da razumemo da je litijum neophodan da bi evropska privreda bila u boljoj poziciji u odnosu na kinesku, jer su u Kini najveća nalazišta kritičnih materijala.“
Evropska unija ne krije interesovanje za rudarenje jadarita. A pridružuje se i britanski ambasador porukom da je srpski litijum odličnog kvaliteta i izvanredna prilika.
Izvor: N1
