Marija Mišić iz Knjaževca rođena je sa deformitetom stopala. Nedavno je ostala bez svog jedinog oslonca – majke. Sama, trenutno bije bitku sa korona virusom i bronim drugim problemima i potrebna joj je pomoć ljudi dobre volje.
Marija Mišić rođena je 1995. godine. Njeno detinjstvo i odrastanje nije bilo nimalo lako, jer rođena je sa deforitetom stopala. Jedan od najtežih udaraca usledio je krajem decembra prošle godine, kada je preminula njena majka – njena najveća podrška i oslonac. Nevolja nikada ne dolazi sama, pa je već teške dane još više otežala činjenica da je pre nekoliko dana utvrđeno da je obolela od korona virusa
„Živim u nehumanim uslovima. U kuhinji je sudopera istrulela, sve je istrulelo i užasno smrdi na vlagu i buđ. Krovna konstrukcija je istrulela, prokišnjava, fasada je ispucala i ljušti se, prozori i vrata ne dihtuju. Smrdi na vlagu i buđ. Na sve strane je prašina, jer je pod napravljen od dasaka, škripi i izlazi prašina iz njega. Zidovi samo sto se nisu srušili, sve je napuklo. U podrumu ima vode i blata. Živim u strahu. Plašim se da će mi krov pasti na glavu, jer je u jako lošem stanju. Vlaga mi takođe pravi i brojne zdravstvene probleme i teško dišem i alergična sam.“ – kaže Marija Mišić
Marija je rođena sa deformitetom stopala. Teško se kreće, a bolovi koje oseća neprestani su i jaki. Imala je više zahvata ali, kako kaže, doktor koji je radio operacije upropastio je njena stopala.
„Ja sam rođena sa deformitetom oba stopala – pes equinovarus. Lečim se od od rođenja. Imam medijalnu i prednju luksaciju palca. Oba stopala su degenerativno izmenjena sa ograničenim pokretima. Imam abnormalne, konstantne bolove. Svakodnevno mi trnu i imam često grčeve u mišićima nogu. Otežano se krećem zbog šrafa, deformiteta i abnormalnih bolova. Hramljem. Treba da idem na rekonstrukciju stopala i vađenje srafa, levo stopalo kao da mi je od gume, a nije bilo. Doktor koji je radio sve pet operacije mi je upropastio stopala. Ja zahvaljujući doktoru koga su svi preporučili mojoj porodici, koji je navodno jedan od najboljih na Balkanu nikada nisam vodila aktivni društveni zivot. Nikada zapravo nisam ni imala nešto što bih mogla nazvati životom, zahvaljujuci njemu. Nisam imala detinjstvo. Najbolje godine provodim zatvorena u četiri zida, kao zatvorenik u zatvoru. Ne znam čime sam to zaslužila da mi doktor koga su nam preporučili, kome je moja porodica verovala, kome sam ja naivno verovala, upropasti stopala život.“ – dodala je Marija
Pomoć su i ona i njena sada već pokojna majka tražili na više adresa, ali bezuspešno. Marija ima i rođake koji je obilaze, ali su i oni u lošoj materijalnoj situaciji, te nisu u mogućnosti da joj pomognu.
„Ni predsednik opštine u Knjaževcu ni fondacije, ni zaštitnik građana neće da nam pomognu.Majka nije radila jer joj brojni zdravstveni problemi nisu dozvoljavali. Od kad je nepravedno izgubila posao, drugi nije mogla da nađe. Proglasili su je tehnološkim viskom zbog toga što je kao samohrana majka morala posle operacije da me vodi na fizikalnu rehabilitaciju u Domu zdravlja. Nakon toga je otišla na biro rada bez ikakve naknade. Ima devetnaest godina radnog staža. Iako, po opštem kolektivnom ugovoru nisu smeli da je otpuste, jer je samohrana majka i ima bolesno dete, otpustili su je.“ – kazala je Marija
Od smrti bake život je postao još teži.
„Od kada je baka preminula 2017 godine, majka i ja smo živele tj., jedva preživljavale od jednokratne pomoći koju smo dobijale četiri puta godišnje. Za celu 2017 godinu primile smo jednokratnu pomoć u iznosu od samo 21.000,00 dinara. Za 2018 godinu oko 30.000,00 dinara. Za 2019 godinu samo smo dobile 27.000,00 dinara. Za 2020 godinu oko 20.000,00 dinara.“ – kaže Marija
Marija kaže da je pomoć tražila i od advokata, ali da nije naišla na razumevanje, niti je pomoć dobila.
„Kontaktirala sam sigurno oko 40 advokata, oni koji su mi odgovorili, ne rade pro bono, navodno im je advokatska komora zabranila, a neće ni na procenat jer je težak slučaj, ne postoji garancija da ću dobiti na sudu, može potrajati od 3 do 5 godina i ne mogu da mi pomognu. Neki su čak bili i drski. Odgovorili su mi kako im to nije hobi, pa da rade pro bono.“ – rekla je Marija
Smrt majke za Mariju je bio najteži udarac. Kaže da je najviše boli što nije mogla dostojnije da je sahrani.
Kako smo saznali iz apela sa društvenih mreža i razgovora sa Marijom – zalihu hrane ima za svega nekoliko dana. Od lekova potrebni su vitamini i antibiotici. Potreban je vitamin E, D3, kao i Cink, Omega 3, propolis tablete bez šećera, AD3 kapi, Probiotik, kapi za oči, Fastum gel, Famotidin i još puno toga.
Potreban joj i novac za testove koji koštaju 100.000 dinara, 7 injekcija čija je cena 140.000 dinara. Njoj su potrebne i ortopedske cipele. Uz sve to ima dug za struju i vodu, ali ne zna tačno koliko u ovom trenutku duguje. Potrebna je i garderoba, kao i ogrev, pošto ogreva ima samo do kraja meseca. Ona kaže da duguje za porez više od 10 godina, i da se boji šta će sa tim dugom da se dogodi. Ona kaže da duguje za porez više od 10 godina, i da se boji šta će sa tim dugom da se dogodi.