Na 34. Festivalu "Dani Zorana Radmilovića" sinoć izvedena predstava "Ućutkivanje Sokrata"

Na 34. Festivalu ,,Dani Zorana Radmilovića“ sinoć je izvedena predstava ,,Ućutkivanje Sokrata“ po tekstu Hauarda Brentona u režiji Nebojše Bradića, u koprodukciji „Bitef teatra“ iz Beograda i Centra za kulturu Tivat iz Crne Gore.

Zaječarska publika je odlično prihvatila ovaj dramski komad i nagradila glumce gromoglasnim aplauzom.

Drama Hauarda Brentona , izvrsnog britanskog dramskog pisca, prvi put je izvedena 2022. u Londonu, da bi vrlo brzo bila prevedena kod nas i stavljena na repertoar. Reč je o precizno postavljenom višeznačnom tekstu koji izazovno otvara niz bitnih filozofskih pitanja od slobode, istine, dužnosti i pravde do problema intimnih i bračnih odnosa, seksualnosti vernosti. Brenton dramu smešta u antičku Atinu, u vreme kada je demokratija bila još krhka, a postavljanje pitanja smrtni greh. Nemogućnost da isključi kritički duh, Sokrata je tad odvela na gubilište.

Iako govori o dobu pre nove ere, ,,Ućutkivanje Sokrata“ reflektuje se i na današnje vreme, kada se i dalje ne zna šta je pravda, da li je važnije javno ili privatno, kako se demokratija može sačuvati od populizma. Suptilan humor prati celu radnju, i on je posebno važan jer tačno odražava Sokratovo osećanje sveta koje danas prepoznajemo preko Platonovih dela. Društvo koje je zdrobilo Sokrata u predstavi se ukazuje kao ogledalo našeg vremena. U njemu se na isti način skupljaju krhotine urušenih vrednosti, posledice kriza izazvanih bolestima, ratovima, opštim nezadovoljstvom i političkom podeljenošću.

Predstava ,,Ućutkivanje Sokrata“ je imala premijeru na Festivalu mediteranskog teatra u Tivtu, a kako navodi reditelj Nebojša Bradić, bilo je veliko iznenađenje za glumce što je jedan tekst koji ima filozofski kapacitet, tako dobro primljen:

,,Ispostavlja se da ne znamo dovoljno o Sokratu i zato sam smatrao da ovu staru, za nas poznatu temu osvetlimo iz nekog novog drugačijeg ugla. Taj ugao nam je ponudio Hauard Brenton. Na nama je bilo da pronađemo ključ Sokratovske ironije i ispričamo jednu priču koja ima veze i sa ovim vremenom. Dakle živimo u nekoj post-istini , u nekoj post-istoriji i tu su vrednosti svakako drugačije. Zbog toga je važno da postoje i ovakve predstave, da vraćajući se tim velikim uzorima, tim likovima antike, govorimo o nečemu što je naravno izazov ovog vremena ali i vremena koje dolazi.Ovaj komad najviše govori o demokratiji, o situaciji u kojoj se nalazi čitav svet, kada se suočavamo sa pretećim talasima populizma i svim nevoljama koje ono donosi. U ovoj predstavi ima i jednog finog intelektualnog humora. To nije samo priča o Sokratu već i o dve žene, koje su bile njegove partnerke i koje su na svoj način podjednako bile značajne. Tako da, zaključak je da se istina nikada ne može ućutkati“, rekao je na okruglom stolu nakon predstave reditelj Nebojša Bradić. U sjajnom glumačkom kvartetu istakao se Bojan Dimitrijević, koji je za ulogu Sokrata dobio „Zoranov brk“, nagradu za najboljeg glumca večeri.

,,Rad na predstavi nije bio nimalo lak, ali smo vrlo brzo došli do zaključka da o Sokratu ne znamo ništa i da nećemo praviti nikakvu transformaciju. Onda smo shvatili da je ono što je najbitnije u svemu ovome ovaj predivni komad , koji govori sam o sebi i koji smo ,,ljuštili“ sloj po sloj, jer je jako slojevit. Na kraju smo uspeli da svu tu filozofsku težinu učinimo što prirodnijom do te mere da može da komunicira sa gledaocem.

Teško je da otkriješ u sebi čoveka čije misli su protkane kroz celu istoriju, a njegovo delo, bez ijedne napisane reči, je vredno i dve hiljade godina kasnije. Ovaj komad govori nažalost i o tome da se mnoge stvari od tada nisu promenile i da su postale još gore. Inače ovo je moj drugi brk, nagrada na koju sam jako ponosan. Prvi sam dobio 2011. godine, neposredno posle smrti svog oca, pa mu se nisam mnogo radovao, ali zato se i te kako radujem ovom drugom i sada sam kompletiran što se brkova tiče“ rekao je glumac Bojan Dimitrijević.

Pored njega u komadu igraju Jelena Stupljanin, Sanja Ristić Krajnov i Jugoslav Krajnov. Za kostime u predstavi koji su potpuno bili u duhu komada i vremena pobrinula se Marina Vukasović Medenica. Kvalitetu predstave doprinela je i muzika Aleksandre Vrebalov i video rad koji se emituje u pozadini i čini da ova drama bude komad modernog scenskog rukopisa.

Zaječarskoj publice će se poslednje festivalske večeri predstaviti glumački ansambl Centra za kulturu Tivat. Oni će izvesti komad ,,Kontramundum“ inspirisan autobiografijom ,,Tajni život Salvadora Dalija“ po konceptu i u režiji Veljka Mićunovića.