„Kuća među zvezdama“: Filmska priča o četiri decenije Zvezdara teatra

Pred Slobodanom Ivetićem, scenaristom i režiserom dokumentarnog filma „Kuća među zvezdama“ bio je veliki izazov, budući da je trebalo smestiti 40 godina nečijeg života u isto toliko minuta filma, a izazov je i veći, kako sam kaže, kada je taj život bio uzbudljiv kao onaj što ga je do danas imao Zvezdara teatar, kultna institucija i jedinstvena pojava u pozorišnom životu Srbije.

„Gotovo 100 premijera, od kojih su neke bile i zabranjene, poplave, bombe, munje i gromovi – tako se rađao i nastajao fenomen Zvezdara teatra. Bilo mi je važno da film ne bude u službi pozorišta, već da se dve umetnosti dopunjuju i nadograđuju, da filmska sloboda ispuni ograničeni prostor pozorišta u kome kamera preskače sve rampe i prolazi kroz zidove, scene, kulise i zavese, ide tamo gde publika ne može, otkrivajući magiju teatra na izvoru, gde ona nastaje“, pojašnjava Ivetić.

Dodaje da je poštovao najvažniji princip – da film ne sme da bude dosadan. I da zato nema naratora, već svedoci i učesnici života Zvezdara teatra lično kazuju biografiju svoje kuće sopstvenim rečima i sećanjima. „Istina sa kojom to čine obasjava Kuću među zvezdama emocijama i strašću koje nas uveravaju da će i drugih 40 godina ovog pozorišta biti vitalne i uzbudljive“, kaže Ivetić.

Uz Ivetića u Pozorišnom muzeju, o ovom dokumentarnom filmu, biranim rečima govorio je prof. Dr Luka Kecman. Pored ostalog rekao je da nas u filmu „kamera vodi kroz sve godine stvaranja, rušenja, građenja, kao da je sve vreme bila prisutna. U kadru su akteri ove dokumentarne priče u gro planu, veliki i sigurni u to što rade i pričaju. Njima se čini zahvalnost što su imali snage i hrabrosti da stvore pozorište u koje se sa radošću dolazi, u kojem se igra najviše praizvedbi, u kojem se pričaju jednostavne, obične ljudske priče koje nas se tiču!“.

„Veličina ovog filma se prepoznaje i u tome što je glavni glumac … pozorište, koje se pomirilo sa filmom. Nema velikog Ja, ima veliko Mi. Naklon do poda, autoru i akterima.“ naglasio je Kecman.

Prema rečima Radoslava Raleta Zelenovića, dugogodišnjeg direktora Jugoslovenske kinoteke, dokumenatarni filmovi koji se bave ljudima, događajima, institucijama obično se drže, pre svega, hronologije dok se Ivetićev film razlikuje od te, ustaljene prakse. Time je drugačiji i ima veoma dragocen autorski pečat.

„Film će ostati i kao svedočanstvo o jednom vremenu i ljudima kojih se sa osmehom sećamo. Dragocena umetničko-dokumentarna ostavština za budućnost reditelja koji je postao majstor za biografije umetnika i njihovog rada“, ocenio je književnik Dušan Kovačević. Reditelj Lordan Zafranović ističe da „Historija svakog teatra, pa tako i Zvezdara teatra, izaziva nostalgiju i suze. Autor Slobodan Ivetić uspio je da nas filmom o jednom od najboljih pozorišta u Beogradu emocionalno veže za bezbroj predstava i likova koji su se 40 godina od postanka teatra dešavale na daskama koje život znače.“

Sloboda Mićalović, glumica, koja se pojavljuje u filmu „Kuća među zvezdama“ kaže: „Fascinantno je kako se rodila Zvezdara, ko je igrao, režirao, stvarao... Da da Bog da zauvek tako i ostane! Živela nam Zvezdara!“

Film „Kuća među zvezdama“ dobio je 2024. godine nagradu „Krsto Škanata“ za najbolji dokumentarni film, a autoru Slobodanu Ivetiću danas se prvi čovek zaječarskog teatra, Vladimir Đuričić, zahvalio na učešću i dodelio Plaketu festivala. Publika u Pozorišnom muzeju je, nakon projekcije filma, dugim aplauzom nagradila autora.