Sećanje na giganta srpskog glumišta
Povodom stogodišnjice rođenja Pavla Vuisića (1926–1988), jednog od najznačajnijih glumaca srpske i jugoslovenske kinematografije, otvorena je danas izložba Jugoslovenske kinoteke u foajeu zaječarskog pozorišta.
Autorka izložbe, Irina Kondić, kustos Kinoteke, priredila je mnogobrojne fotografije, citate i fragmente poezije Pavla Vuisića.
Izložbu je otvorio Aleksandar Erdeljanović, v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke, podsetivši da se ove godine obeležava stogodišnjica rođenja tri velika srpska i jugoslovenska glumca, Slobodana Perovića, Pavla Vuisića i Steve Žigona.
Pavle Vuisić nije mnogo igrao u pozorištu, ali je ličnost koja je obeležila našu glumačku umetnost.
Igrao je u čak 130 filmova i sarađivao sa najistaknutijim srpskim i jugoslovenskim rediteljima.
Bio je čovek velikog dara, koji je prvi prepoznao reditelj Voja Nanović 1949. godine, angažujući ga u čuvenoj bajci „Čudotvorni mač“.
Već početkom pedesetih godina počeo je da tumači značajne karakterne uloge na filmu.
Naročito je važna njegova saradnja sa rediteljima „Crnog talasa“, Živojinom Pavlovićem, Kokanom Rakonjcem, Miroslavom Antićem i Borom Draškovićem.
Sarađivao je i sa najpoznatijim rediteljima Praške škole, Goranom Paskaljevićem, Srđanom Karanovićem i Goranom Markovićem.
Slobodan Šijan angažovao ga je u svoja dva kultna filma, „Ko to tamo peva“ i „Maratonci trče počasni krug“.
Njegovu glumačku karijeru obeležili su i filmovi Emira Kusturice.
Iza ozbiljnog lica nazirao se prefinjeni pesnički senzibilitet čoveka za koga je Karl Malden u Holivudu govorio da je on glumac koji je rođen, a ne glumac koji je stvoren.
Orson Vels je u jednom intervjuu Ranku Munistiću kazao da na svetu postoje dva glumca koja su bolja od njega: Mišel Simon i Pavle Vuisić.
Jugoslovenska kinoteka čuva uspomenu na Pavla Vuisića i legatom koji je poklon njegove pokojne supruge.
Među brojnim ličnim predmetima je i čuvena šubara Orsona Velsa iz filma „Bitka na Neretvi“, koju je na snimanju, u znak prijateljstva, poklonio Pavlu Vuisiću.