„Govoreći o većem broju preminulih, ja sam to rekao na osnovu mortalitetne statistike, a to ljudima nije jasno – radi se o proceni, ne o nečemu što je potpuno pouzdano. Ne možemo govoriti ništa drugo kada govorimo o statistici, nego koliko je bilo ukupno preminulih i porediti sa smrtnošću ranije. I tu se javlja broj koji je veći nego u realnom vremenu koji smo imali prijavljen“, objasnio je epidemiolog Predrag Kon, piše N1.
Kon je dodao da to znači da je moguće da je bilo više smrtnih slučajeva.
„Ne može da se tvrdi i da se primenjuje za Srbiju nešto što je procena. Ali je važno da se ukaže da je potrebna revizija da bismo znali kompletnu istinu i kada sam govorio o informatičkim sistemima, nama mnogo zavisi od sistema, ne možemo da zamislimo budućnost bez sistema. Pomenuo sam da je bitno da oni budu uključeni. Da lekari nisi prijavljivali je jedno od mogućih objašnjenja, zato je potrebna revizija“, rekao je Kon.
Rekao je da se podaci koji se saopštavaju dobijaju iz Batuta i da su jedino oni merodavni.
„Nikada ništa nije prikrivano od podataka, posebno jer se spekuliše nešto što je vezano za odvojene načine praćenja, sve ono što je objavljivano je ono što je bilo dostupno“, objašnjava Kon.
Podsetimo, epidemiolog Predrag Kon je izjavio, gostujući u Pregledu dana NewsMax Adria, da je prema njegovom istraživanju na osnovu podataka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, od marta do juna, bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je sistem prikupio i što je zvanično objavljeno, odnosno nego što je pismeno prijavljeno.
Imunolog Srđa Janković je dodao da se razlikuje praćenje na dnevnom nivou u odnosu na istraživanje.
„Razlike variraju, imamo primere iz Kine, Italije Nemačke, da je kasnije istraživanjima na osnovu uvida i drugim metodama nađeno da je broj obolelih i preminulih bio veći, to nije neočekivano. Neke stvari ne mogu da se utvrde na dnevnom nivou“, rekao je Janković.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da će se revizija uraditi, ali da je za to potrebno vreme, kao i kapaciteti i da se revizija radi kada je situacija mirna.
„Da li je danas broj testiranih tema? Ne. Zašto nije, jer ima dovoljno testova, jer se testira najviše i jer se ne čeka previše na rezultat. Da li je tema broj pozitivnih? Ne, jer ih ima manje od 20 na 100 hiljada stanovnika. Da li su mere tema, nisu, jer se pokazalo da su dobre i dale rezultate. Da li je tema funkcionisanje zdravstvenog sistema? Nije, ima dovoljno mesta, ljudi rade, prihvataju se pacijenti koji nisu pozitivni. Broj respiratora nije tema, učinak lekara nije tema. Ovo sve nisu teme, a na mnogim mestima jesu. Jer smo ih rešili i funkcionišu. Neko hoće temu statistika, nema problema, rešićemo i to. Za neke stvari je potrebno vreme. Radimo maksimalno i uradićemo sve da zaštitimo građane. Maske u zatvorenom – to nam treba, treba nam jedinstvo i da se vratimo normalnom životu“, rekao je ministar.
Na ponovljeno pitanje o preciznosti podataka, ministar Lončar je novinarki N1 odgovorio da pojedinci koji „nemaju ideje, ni program“, misle da je to teren da kompromituju Vladu, Krizni štab i Aleksandra Vučića.
„Nema razloga da to koristite, nema razloga, mnogo je prepreka da dođete do njega, morate nešto da nudite i radite“, rekao je Lončar i dodao da nikad nisu objavljenu drugačiji podaci od onih u informacionim sistemima.
Na pitanje BIRN-a ko je Kriznom štabu davao podatke, ko su bili programeri koji su radili sitem i na koji način se baratalo podacima, Lončar je odgovorio da pošto BIRN ima bazu koja nije tačna, „oni koji su je dali treba da daju odgovore“.
„Sistem je jednostavan. Jedino što je relevantno su podaci Batuta i gradskih zavoda. Svaka bolnica svoje podatke šalje Institutu za javno zdravlje i sve se sliva u Batut, to su jedini podaci. Jedini relevantni podaci su oni koji dođu iz zdravstvene ustanove u Batut i to se radi 24 sata. Sve ostalo ne možemo da priznamo“, kaže Lončar.
Govoreći o neslaganju podataka, Srđa Janković je rekao da je to pitanje načina na koji se dobijaju i vremena.
„Prvo to, pa tek onda možemo da spekulišemo o motivima. U svim zemljama postoji neka razlika između podataka koji su potvrđeni na dnevnom nivou i onoga što se može utvrditi nakon nekog vremena. Tu imamo sumnjive situacije za koje je potrebno vreme da se rasvetle. I onda naravno da to što pokaže vreme i ono što smo znali da se ne poklapa. U jednom italijanskom gradiću je nađeno 10 puta više potencijalno umrlih od korone i niko to nije nazvao prevarom“, kaže Janković.
