foto: mondo.rs

Studentski pokret izazvao je tektonske poremećaje, ne samo na političkoj nego i na društvenoj sceni Srbije. Pitanje je koje će političke stranke i pokreti uspeti da „prežive“ ove političke promene i pojavu studentskog pokreta koji je, prema pojedinim istraživanjima, za sobom „odvukao“ ozbiljan deo biračkog tela u Srbiji.

Kako piše Danas, o datumu vanrednih parlametnarnih izbora, koje zahtevaju Studenti u blokadi, i dalje se spekuliše, ali sa i bez izbora, jasno je da su studentski protesti i studentski pokret koji se iz njih izrodio svakako iz fokusa, barem dela, opozicione javnosti skrajnuo dosad aktivne opozicione stranke i pokrete.

Opozicione opcije, parlamentarne i vanparlamentarne, odabrale su različite taktike – dok primera radi Demokratska stranka, koja je u tome i najglasnija, bezuslovno podržava Studente u blokadi i zahteva od drugih opozicionih kolega da na naredne izbore ne izađu, nego da svu podršku i resurse daju listi koju je „Studentski pokret“ sastavio i koju će podržati, tu su i oni koji se trude da održe određenu autonomiju u svom političkom delovanju.

Pa je tako predsednik stranke Srbija centar (SRCE) i narodni poslanik Zdravko Ponoš jasno rekao da ne treba ići na brze vanredne parlamentarne izbore, što je stav suprotan studentskom.

Takođe, jasno je i da većina opozicionih stranaka nije uslišila zahtev „Studenata u blokadi“ da napuste Narodnu skupštinu – dok DS nalazi u onome što zovu „generalni štrajk Skupštine“ i dok poslanici koalicije NADA (Novi DSS i POKS) na sednice ne odlaze još od sednice o budžetu, mnogi drugi se o ovom zahtevu studenata nisu ni oglasili, a Zeleno-levi front insistirao je na dvosmernoj i otvorenoj komunikaciji između studenata i opozicije.

Pitanje je samo koji je put taktički bolji za „preživljavanje“ dosad poznatih opozionih opcija, kao i da li bi eventualni izlazak na vanredne izbore – mimo studentske liste – nekima od njih omogućio da sačuvaju svoj politički identitet, do nekih narednih izbora.

Dobrosavljević: Budućnost imaju samo oni koji podrže studente

Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant, navodi da ako apstrakujemo i sklonimo sa strane to taktično promišljanje, mora se konstatovati da su studentski protesti i studentski pokret izazvali tektonske poremećaje, ne samo na političkoj, nego i na društvenoj sceni Srbije.

„Znamo da opozicija prethodnih 13 godina, a pogotovo 2014. kada su na neki način umanjene stare stranke koje su tu bile od 90-ih godina, od osnivanja, odnosno povratka višepartizmu u Srbiji, i kada je krenuo jedan talas formiranja novih političkih opozicionih stranaka, one nikad nisu uspele da se adekvatno suprotstave vladajućem režimu. To se sve menja poslednjih godina. Studentski protest i njihov pokret jeste zapravo vrh ledenog brega čitavog niza nezadovoljstva koje se pokazalo poslednjih nekoliko godina, ako se prisetimo od pandemije koronavirusa i onih čuvenih nereda u letnjim mesecima. Posle toga smo imali tragedije u Mladenovcu i u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar. Nakon toga priču oko rudarenja jadarita. U međuvremenu treba dodati i slučaj Banjske, gde je potpuno uništena državna politika Srbije prema Kosovu i Metohiji. Na kraju je sve kulminiralo ovom tragedijom u Novom Sadu“, navodi on.

Dobrosavljević napominje da je primetno bilo da političke stranke, koje bi trebalo da budu politička alternativa, nisu uspele da na adekvatan način artikulišu, odnosno mobilišu i motivišu i ka sebi usmere – sve one koji koji su nezadovoljni aktuelnom vlašću. To je zapravo, ocenjuje, tek uspeo Studentski pokret.

„U tom smislu politički procesi su na neki način vrlo bliski procesima, odnosno zakonitostima u biologiji ili fizici. Vi ne možete da se suprotstavite, odnosno možete, ali to će biti loše po vas, ne možete da se suprotstavite nečemu što je glavni tok, što je matica političkih i društvenih događaja. U tom smislu potpuno je jasno da budućnost na političkoj sceni Srbije, bar u ovom trenutku, naravno mi ne možemo da predvidimo šta će se dogoditi za šest meseci, godinu ili godinu i po dana, ali kako stvari stoje u ovom trenutku, gotovo je nemoguće pokušati praviti paralelnu priču van direktne i nedvosmislene podrške studentskom pokretu, kao jednom talasu koji je postao mejnstrim političke alternative u Srbiji“, kaže naš sagovornik.

Upitan da li izlazak dosad poznatih opozicionih opcija na naredne izbore, mimo studentske liste, im može pomoći da održe svoj identitet čak i ako tada ne pređu cenzus, Dobrosavljević odgovarr da je to teorijski moguće, ali da bi takvo postupanje većinu opozicionih stranaka doveo u situaciju u kojoj su se 2000. godine našli Srpski pokret obnove i Srpska radikalna stranka.

„Tada ste imali jasnu podelu, Koštunica-Milošević, svako ko je pokušao da bude neka vrsta paralelne priče, mislim, doživeo je brodolom. Obe pomenute stranke su doživele brodolom na tim izborima 24. septembra 2000. godine. U ovom trenutku najperspektivnije stvari koje političke stranke mogu da urade jeste na neki način što su uradile Demokratska stranka i Dveri, odnosno da bezuslovno stanu uz podršku studenata, odnosno liste koje studenti podržavaju i studentskom pokretu, jer time na kraju krajeva pokazuju da im njihovi uski stranački interesi nisu prioritet, niti to da dođu do određenih izvora finansija i na neki način sebe pozicioniraju, nego da im je stalo do toga da dođe do promena u Srbiji. Kada se uspostavi normalan politički sistem možemo razgovarati o tome koji subjekti će se pozicionirati na levici, desnici ili centru“, zaključuje Dobrosavljević.

Vidaković: Neće samo odnos prema studentskoj listi odrediti sudbinu stranaka

Danilo Vidaković, novinar KTV Zrenjanin, napominje za naš list da će političke promene neminovno proizaći iz parlamentarnih izbora, ma kada oni bili, a niz okolnosti će opredeliti sudbinu stranaka, kako podvlači ne samo odnos prema takozvanoj studentskoj listi.

„Međutim, sagledavajući trenutni politički ambijent i uvažavajući očiglednu nameru najvećeg broja političkih stranaka da uzmu učešće na tim izborima nezavisno od liste koju predlože studenti, čini mi se da mogu preživeti samo oni koji budu deo široke keč-ol koalicije koja će jasno iskomunicirati da joj nije namera da buši tzv. Studentsku listu, već da maksimizuje izborni rezultat većinske Srbije koja prevashodno želi promenu režima Aleksandra Vučića. Verujem da svi koji budu u ovom trenutku insistirali na ideološkim i programskim razlikama neće imati političku budućnost“, smatra Vidaković.

Mihailović: Stranke u Srbiji nemaju identitet

Srećko Mihailović, sociolog i istraživač Demostata, s druge strane napominje da je u srpskoj politici teško bilo šta predvideti, odnosno da se sve to završava na nagađanjima, pre svega zbog, kako kaže, nekonzistentnog identiteta i nekonzistente politike političkih stranaka. „Stranke u kampanji izlaze sa jednim političkim programom, a već sutra, nakon izbora, imaju drugačiju politiku“, napominje.

Mihailović kaže ni vladajuća stranka nema svoj identitet i politiku, pa da zato u kampanji, obraćajući se svom biračkom telu, obećava veće plate i penzije, odnosno bolji standard.

Ovaj sociolog, komentarišući različite taktike opozicionih aktera u Srbiji, ukazuje da oni koji su za bojkot, bilo Skupštine, bilo izbora, misle da će nakon izbora moći da se spoje sa pobednikom tih izbora.

„Mi imamo sitauciju da stranke koje bojkotuju politiku faktički ne shvataju da je bojkot komplikovanija situacija, koja zahteva više znanja nego izlazak na izbore“, ukazuje Mihailović.

Mihailović, upitan da li prepoznaje populizam u delovanju koji bezuslovno daju podršku studentima, odgovara da ni oni koji misle da sprovode populizam, ne znaju šta je to.

„Tu postoji udvaranje pretpostavljenom javnom mnjenju“, navodi on i dodaje da one male političke stranke nalaze se u binarnoj situaciji – ili podrška studentima ili održanje ideološke doslednosti.

Izvor: N1

Slični tekstoviOd istog autora