Sretenje Gospodnje - praznik sa snažnom simbolikom
Od 2002. godine Sretenje se u Srbiji obeležava i kao Dan državnosti, a od 2012. godine praznuje se dva dana – 15. i 16. februara.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje. Ovaj praznik hrišćani proslavljaju četrdesetog dana po Božiću.
Po gregorijanskom kalendaru obeležava se 2. februara, dok crkve koje poštuju julijanski kalendar, među njima i Srpska pravoslavna crkva, Sretenje slave 15. februara po gregorijanskom kalendaru, odnosno 2. februara po julijanskom.
Sretenje Gospodnje slavi se još od vremena cara Justinijana. U crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovom, u Srbiji ima snažnu simboliku i značaj, a mnogi ga obeležavaju i kao krsnu slavu.
Od 2002. godine Sretenje se u Srbiji obeležava i kao Dan državnosti, a od 2012. godine praznuje se dva dana – 15. i 16. februara.
Običaji i verovanja
Prema narodnom verovanju, na Sretenje se susreću zima i leto. Ako dan osvane sunčan, a medved se, uplašen sopstvene senke, vrati u zimski san, smatra se da će zima potrajati još šest nedelja.
Sličan običaj postojao je i u drugim delovima Evrope. U nemačkim krajevima glavnu ulogu imao je jazavac, a od nemačkih doseljenika u Pensilvaniji potiče i Dan mrmota u mestu Panksatoni.
Datum je 2. februar, što je Sretenje po novom kalendaru, ali je umesto medveda simbol postao mrmot.
Jedan od običaja nalaže da se na Sretenje obavezno pale sveće, jer se veruje da njihov plamen štiti dom od groma i drugih nesreća, kao i da poseduje posebnu, gotovo čarobnu moć.
Posebno zanimljivo verovanje kaže da devojke treba da obrate pažnju na to koga će prvog sresti tog jutra, jer će im budući mladoženja po izgledu i naravi ličiti upravo na tu osobu.
Izvor: N1