On je podsetio da to nisu sankcije Ujedinjenih nacija, već jednostrane sankcije američkog ministarstva finanasija na našu naftnu industriju, odnosno kompaniju NIS.
Ekonomija
Zdravković: Ne vraćamo se u devedesete i kantice benzina, sankcije ćemo osetiti kroz cenu goriva
pre 2 nedelje
Andela Risantijevic
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kazao je za N1 da građani ne treba da misle da su sankcije NIS-u povratak u 90-te i benzin u kanticama, već da će one uticati na budžet Republike Srbije, a na građane indirektno kroz cenu goriva koje će najverovatnije stizati iz Mađarske.
Treba napomenuti da to nisu sankcije Ujedinih nacija. To ne liči na period 90-ih koji su doživeli naši stari sugrađani. Znači, neće biti trgovine naftnim derivatima u kanticama i flašicama. Ovo su jednostrane sankcije američkog ministarstva finansija usmerene na našu naftnu industriju, na kompaniju NIS, ćerku firmu Gasproma. Jednostavno, finansijski efekat će osetiti direktno budžet Republike Srbije. Građani će to indirektno da osete. Jednostavno, ako znamo podatak da je 2023. NIS uplatio u budžet Srbije blizu 2 milijarde evra, da je to prema nekima 9, a drugima 11% ukupnog budžeta, što se tiče BDP-a, 4-6%. Znači, to su strašne stvari, 14.000 zaposlenih i sve to," kazao je Zdravković i ponovio da će se to najviše odraziti na državni budžet, a mi ćemo osetiti kroz krajnju cenu goriva koja će stizati iz Mađarske.
Naš sagovornik kaže da je iznenađen što su sankcije uopšte uvedene, jer, kako kaže, naftne kompanije međusobno ne ratuju.
Ja prvo nisam verovao da će do ovih sankcija doći. Jednostavno, naftne kompanije sa naftnim kompanijama ne ratuju i za mene je ovo zaista iznenađenje. Obrazloženje američkog ministarstva finansija da oni sankcionišu našu naftnu kompaniju zbog sprečavanja finansiranja rata u Ukrajini, jednostavno ne stoji. U ukupnom portfoliju Gasproma, naša naftna industrija utiče sa manje od 1%. Znači, ona je značajna za nas, velika kompanija za Balkan ovde, i predstavlja rusku stratešku imovinu ovde, ali jednostavno, u ruskom budžetu, u ruskom energetskom sektoru, što se tiče finansiranja rata u Ukrajini, to je bezpredmetno. I sam Gazprom, koji je najveći svetski izvoznik gasa, nije najveća ruska energetска kompanija. To je svakako Rosnjeft, pa onda Surgutnjeft Gaz. Kad pričamo o naftnim derivatima i Lukoil je veći od Gazpromnjefta, čerke firme Gazproma. Te firme nisu pod sankcijama," objašnjava.
Prema njegovim rečima, ugovor sa Janafom, iz koga se vidi koliko mi preradimo nafte u našoj naftnoj kompaniji, je 10 miliona tona, plus - minus 10% na dve godine, a sa druge strane imamo dnevni izvoz Ruske Federacije u Kinu 2,2 miliona barela, u Indiju 2 miliona barela.
Zdravković kaže da će proces skidanja sa liste sankcija biti znatno teži i da će da se odrazi na naš budžet.
Ovo o čemu pričamo da li će biti redova, ili neće biti redova... Uvozićemo derivate, krajnje proizvode, kao što ih uvozi Republika Hrvatska. Deo tržišta i u Bosni i Hercegovini drži sam NIS, kao i u Makedoniji i Crnoj Gori. Jednostavno, samo ćemo tu sudbinu podeliti, a naš budžet će biti kraći i to će da se odrazi na neke druge stvari.
Uvoz - fizički uslovljen
Kako stručnjak objašnjava za N1, trgovina naftom i gasom je fizički ograničena, te da je jedini put preko JANAF-a
Zakoni fizike, prirode nas ograničavaju. Ne postoji mogućnost da velike količine nafte mi transportujemo recimo automobilima, cisternama, vozovima, baržama. Mi tu logistiku nemamo. Jedini mogući način snabdevanja naše nacionalne rafinerije je putem JANAF-a, to je naftovod građen u periodu postojanja bivše Jugoslavije za centralno snabdevanje nekadašnje velike države. Znači on počinje na severu Jadrana u terminalu luke Omišalj, jedan krak ide ka rafineriji u Rijeci, manjoj rafineriji Hrvatske, drugi centralni krak ide ka Sisku, gde je bila njihova najveća rafinerija bivše države. Onda jedan krak iz Siska ide ka Sloveniji, drugi ide kroz Slavoniju, snabdeva Bosnu i Hercegovinu preko Bosanskog Broda, i danas se ta rafinerija Republike Srpske snabdeva preko tog naftovoda, a završava se preko Novog Sada u Pančevu," objašnjava i dodaje da fizički nije moguće drugačije dopremiti naftu.
Zdravković napomilje da, što se tiče Hrvatske, njima je u interesu da nam isporučuju naftu.
Jer 79% prihoda jadranskog naftovoda, poslednje energetske infrastrukture koja nije privatizovana u Hrvatskoj, potiče baš od ovog ugovora sa NIS
Nakon što su SAD uvele sankcije NIS-u, čini se da prva pomoć stiže iz Mađarske. Mađarski premijer Peter Sjarto rekao je da će MOL povećati naftni prinos samo i Srbiji. Objasnio je da je upravo ta naftna kompanija važna za održavanje zaliha sirove nafte i goriva u Srbiji i kazao da Mađarska stoji uz Srbiju do kraja, pa čak i u ovoj situaciji.
Zdravković kaže da gest Mađarske nije pomoć već komercijalni interes MOL-a.
U slično vreme kada je Gasprom kupio Naftnu industriju Srbije, u nasledstvu nekadašnjeg Jugopetrola, MOL je kupio i Hrvatsku naftnu industriju INA-u, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila 2,2 puta veća od Jugopetrola. Oni su zatvorili rafineriju u Sisku i jednostavno se sveli na sistem benzinskih pumpi u Hrvatskoj. Njihov interes je da uđu u novo tržište. Ne možemo mi tu da govorimo o pomoći. Dobro je da ih ima, da mi ne bismo osetili te nestašice, ali ne može se to nazvati pomoći.
Podsetimo, danas je drugi dan kako je NIS pod sankcijama. Na pumpama je, čini se uobičajena situacija. Promenilo se to što na njihovim pumpama više ne može da se plaća inostranim karticama. Iz samog NIS-a kažu da u ovom trenutku nema razloga za paniku, a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da ima dovoljno zaliha do kraja nove godine.
Izvor: N1