Letovi na pojedinim relacijama već poskupeli: Kako sukob na Bliskom istoku utiče na turističku sezonu
Rat u Iranu i rast cena nafte već se prelivaju na avio-saobraćaj, pa su pojedine avio-kompanije podigle cene karata i do 15 odsto. Uoči turističke sezone, to unosi dodatnu neizvesnost među putnike iz Srbije, koji sve češće menjaju planove ili biraju bliže destinacije.
Kako rat u Iranu ne jenjava, ne stišava se ni strah od rasta cena nafte.
Cena Brent sirove nafte prešla 100 dolara po barelu, dok je s druge strane, Ormuski moreuz kroz koji prolazi petina svetske nafte, još pod pretnjom.
Rast cena nafte gotovo uvek se preliva na ostatak ekonomije, ali među prvima poskupljuje transport. U trenutku kada počinje turistička sezona i kada veliki broj građana već planira ili rezerviše letovanja, ovakva situacija unosi dodatnu neizvesnost i može značajno uticati na njihove odluke, piše Danas.
Prema pisanju svetskih medija, pojedine avio-kompanije su već podigle cene karata za 10 do 15 odsto.
Istovremeno, ponuda letova smanjuje se brže od potražnje, dok zatvaranje vazdušnog prostora iznad pojedinih ratom zahvaćenih područja primorava avio-kompanije na duže rute, što dodatno povećava troškove. Ipak, čini se da Evropa trenutno nije previše zahvaćena posledicama ovog sukoba, a pojedine evropske destinacije mogle bi i da osete benefite od turizma, kao i avio-kompanije koje imaju mogućnost da pojačaju broj letova ka evropskim destinacijama.
Prema rečima Aleksandra Seničića iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), otkazivanja letova ima, ali se to uglavnom odnosi na zemlje koje su u ratnim dešavanjima, pre svega, Dubai, Abu Dabi i drugi iz tog regiona.
Kako dodaje, oseća se manje interesovanje i za Kipar, Egipat, pa i Tursku.
Seničić ukazuje da je moguće da zbog rasta cena nafte dođe do povećanja cena za avio-prevoz za sva nerealizovana putovanja, ali da za sada nema takvih najava.
Što se tiče turističkih aranžmana, on ne veruje da će doći do nekih drugih značajnih poskupljenja. Seničić naglašava da je ovo već napravilo štetu i promene u međunarodnom turizmu.
Kako pojašnjava, posebno su pogođene destinacije koje su gradile svoj imidž na bezbednosti, kao što su, pre svega, Dubai i Abu Dabi. S druge strane, kako ističe, od ove situacije mogli bi da „profitiraju“ Grčka, Crna Gora, Španija, Italija, Portugalija, Hrvatska.
Saobraćaj trenutno otežan
Luka Popović sa portala „Ex-Yu Aviation News“ za Danas objašnjava da je saobraćaj trenutno otežan, s obzirom na to da se ključna globalna čvorišta poput Dubaija, Dohe i Abu Dabija nalaze u ratom zahvaćenom području.
„Dubai je najprometniji aerodrom na svetu po broju međunarodnih putnika. Kako je iz globalne avio-mreže praktično preko noći nestalo oko tri miliona sedišta nedeljno, usled smanjenih operacija kompanija ‘Emirates’, ‘Qatar Airways’ i ‘Etihad Airways’, saobraćaj između Evrope, Azije i Australije ostao je bez značajnog kapaciteta“, ukazuje on.
Prema njegovim rečima, trenutno najvidljiviji efekti odnose se na saobraćaj između Evrope, Azije i Australije.
„Cene karata na ovim relacijama su drastično porasle usled ogromne potražnje i ograničene ponude, nakon što su pomenute kompanije u velikoj meri smanjile operacije. Karte je teško pronaći, što je dodatno podstaklo rast cena“, pojašnjava Popović.
Kada je reč o Srbiji, kako kaže, potražnja na direktnim letovima između Kine i Srbije, na kojima saobraćaju tri avio-kompanije, uključujući i Er Srbiju, značajno je porasla.
„Letovi su popunjeni, jer ovu opciju više ne koriste samo putnici koji putuju između Srbije i Kine, već i oni koji, usled poremećaja na tržištu, na ovaj način pokušavaju da stignu do Evrope, Azije ili Australije“, navodi sagovornik Danas.
Takođe, on ukazuje da rast cena nafte ima snažan uticaj na cenu avionskog goriva, ali da taj uticaj nije potpuno direktan.
„U praksi, ako nafta poraste za oko 10 odsto, cena džet goriva obično poraste približno 8-12 odsto, a u kriznim situacijama i više zbog problema u snabdevanju i rafinaciji“, pojašnjava.
Prema njegovim rečima, danas gorivo čini otprilike 25 do 35 odsto ukupnih troškova avio-kompanija.
„U periodima visokih cena nafte, taj udeo može ići i preko 35 odsto, dok u stabilnijim uslovima obično pada bliže 25 odsto“, napominje Popović.
Ipak, kako kaže, kompanije imaju nekoliko mehanizama da ublaže „udar“.
„Pre svega, kompanije uvode ili povećavaju postojeću takozvanu “YQ” taksu, odnosno taksu na gorivo. Avio-kompanije su već počele sa tim i putnici na srpskom tržištu već od ove nedelje beleže povećanje ove takse“, naglašava on.
Drugi mehanizam je, navodi, takozvani “hedging”, odnosno unapred kupljeno gorivo.
„U periodima kada su cene nafte relativno niske, kao što je bio slučaj pre sukoba u Iranu, kompanije kupuju gorivo unapred po nižim cenama kako bi se zaštitile od kasnijeg rasta“, objašnjava naš sagovornik.
Još jedan važan mehanizam je modernizacija flote, ističe Popović.
„Novi modeli aviona su znatno štedljiviji i troše manje goriva u odnosu na starije tipove“, dodaje.
On ukazuje da je blagi rast cena već vidljiv usled povećanja taksi za gorivo.
„Dalje kretanje cena u velikoj meri će zavisiti od potražnje. Zbog sukoba na Bliskom istoku, očekuje se da će putnici iz Srbije više putovati po Evropi, pre svega ka Španiji, Italiji i Hrvatskoj, pa se može očekivati blago poskupljenje na ovim linijama“, upozorava Popović.
On poručuje da će i cene karata za daleke destinacije, poput Tajlanda, Maldiva i Šri Lanke, takođe, rasti usled ograničenog kapaciteta na tržištu.
„U velikoj meri će zavisiti i od toga kako će se sukob na Bliskom istoku dalje razvijati. Ukoliko se napadi na zalivske zemlje poput UAE i Katara okončaju do leta, može se očekivati da će njihove avio-kompanije značajno sniziti cene karata kako bi privukle putnike. Iako bi to za njih kratkoročno predstavljalo veliki gubitak, reč je o državnim projektima koji u velikoj meri doprinose ekonomskom uspehu tih zemalja“, kaže Popović.
On kratkoročno ne očekuje smanjenje broja letova, već povećanje unutar Evrope.
„Avijacija je izuzetno žilava industrija, što se jasno pokazalo tokom pandemije Covid-19. Iako su procene bile da će se oporavak avio-saobraćaja protegnuti na gotovo deceniju, promet je odavno premašio nivoe iz 2019. godine. Verujem da će se sličan scenario ponoviti i sada“, zaključuje Popović.
„Kao da je neko ugasio svetlo u agencijama“
Direktor turističke agencije „Odeon World Travel“ Mirko Bauk za Danas navodi da su imali sjajan početak sezone u januaru i februaru, naročito oko Sajma turizma.
„Tu je zabeležena dobra prodaja i svi su se radovali povećanju broja turista u odnosu na prošlu godinu. I onda je došao mart i ovaj nesrećni rat gde kao da je neko ugasio svetlo u agencijama. Apsolutno drastičan pad prodaje aranžmana, a i ne samo prodaje nego čak i veliki broj otkaza aranžmana koji su prodati“, ukazuje on.
Bauk navodi da prvi udar i utisak putnika u ovakvim situacijama uvek bude da se malo povuku i uplaše.
„Tako je bilo i sa ratom u Ukrajini i tokom raznih ranijih sukoba“, podseća.
Kako kaže, sad pokušavaju da objasne građanima da nema potrebe da otkazuju putovanja u Egipat ili Tursku.
„To jednostavno nema nikakve veze sa sukobom koji se sad dešava tamo. To nije ni blizu mesta sukoba. Malo se ljudi uplaše, neki i ne znaju najbolje geografiju – Antalija i ta letovališta se nalaze na 1.700 kilometara od istočne granice Turske“, objašnjava.
Takođe, on naglašava da nema razloga da putnici sad otkazuju putovanja, jer nisu ni u kakvim penalima.
„Vi ako ste nešto uplatili za jun, jul, avgust… vi niste trenutno ni u kakvom penalu, jer do 45 dana pre samog putovanja imate pravo povraćaja 100 odsto novca. Zato nema potrebe da se žuri“, poručuje Bauk.
Što se tiče putovanja koja su zakazana u ovom periodu, tu postoje razlike, navodi on.
„Tu se primenjuje ono pravilo više sile. Ako su to baš destinacije na kojima je ratno stanje, tu naravno da nema putovanja i tu je povraćaj novca 100 odsto. Međutim, ne možete sada da otkažete na primer Tunis ili Egipat, koji nemaju veze sa ratom u Iranu, to ne možete da otkažete bez penala. Radi se o tome šta je zapravo ono što je ugroženo i u kojim zemljama je proglašena vanredna situacija“, pojašnjava.
Kako dodaje, strah nije dovoljan razlog, iz pravnog ugla, da se otkaže putovanje bez penala.
Što se tiče cena, Buak navodi da za sada oni nemaju poskupljenje aranžmana.
„To je, pre svega, zato što velike agencije zakupljuju svoje kapacitete i već su to platili i zakupili, tako da tu nema promene cene“, kaže on.
Što se tiče transporta, Bauk naglašava da za sada nema ni promene cene u avio-saobraćaju.
„Međutim, nije isključeno da će do toga doći. Ako dođe do drastičnog povećanja cene goriva, naravno da će i avio-kompanije nama povećati cenu i onda i mi moramo da povećamo cenu. To piše i u ugovorima o putovanju – da možemo kroz neke takse da povećamo malo cenu“, napominje.
Ta cena može da se podigne iako je ugovor već potpisan, pojašnjava.
„Ta doplata zavisi od toga koliko poskupi gorivo. Ali to su uglavnom iznosi od 20, 30, 40 evra po osobi. Koliko se sećam, nije 50 evra prelazilo nikada“, kaže Bauk.
Viz Er: Viša cena goriva utiče na troškove industrije, ali očekujemo samo privremen uticaj
Iz kompanije Viz Er za Danas navode da je nedavno eskaliranje situacije na Bliskom istoku stvorilo volatilnost u avio-sektoru i podiglo cene nafte.
„Za Viz Er, očekuje se da će konflikt uticati na oko pet odsto našeg ukupnog kapaciteta, što je ekvivalentno otprilike 50 letova od oko 1.000 dnevnih operacija. Iako viša cena goriva neizbežno utiče na troškove industrije, trenutno očekujemo da će finansijski uticaj ostati ograničen i uglavnom vezan za tekuću fiskalnu godinu koja se završava u martu“, poručuju oni.
Kako dodaju, Viz Er ima snažnu strategiju hedžovanja koja značajno smanjuje kratkoročnu izloženost volatilnosti cena goriva.
„Avio-kompanija je hedžovala otprilike 83 odsto svojih potreba za avionskim gorivom za fiskalnu godinu koja se završava u martu 2026. godine. Pored toga, imamo 55 odsto pokrivenosti za godinu do marta 2027. i sedam odsto pokrivenosti za godinu do marta 2028. Ova disciplinovana strategija hedžovanja pruža solidnu zaštitu od naglih tržišnih promena“, ističu.
Iz Viz Era navode da su s obzirom na razvoj geopolitičke situacije, prilagodili raspodelu kapaciteta.
„Oko 60 do 70 odsto Viz Er kapaciteta na Bliskom istoku se preusmerava nazad u Evropu, uključujući destinacije kao što su Italija, Španija, Grčka i Albanija“, pojašnjavaju.
Takva fleksibilnost im, kako dodaju, omogućava brzo prilagođavanje uz održavanje ukupnog operativnog učinka.
„U ovom trenutku ne planiramo širenje u Izrael dok se situacija ne stabilizuje. Trenutnu volatilnost prvenstveno posmatramo kao geopolitički efekat povezan sa tekućim konfliktom. Iako neizvesnost ostaje oko trajanja situacije i kretanja cena nafte, očekujemo da će uticaj biti privremen, a ne strukturalna promena u dugoročnom troškovnom okruženju industrije“, smatraju iz Viz Era.
Izvor: N1