Velić: Rukovodstvo Agencije za bezbednost saobraćaja da podnese ostavke zbog neispunjenih ciljeva
Srbija spada među najnebezbednije evropske zemlje kada je reč o riziku od smrtnog stradanja u saobraćaju, a ciljevi predviđeni nacionalnom Strategijom bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. godine nisu ostvareni.
Zbog toga rukovodeći ljudi Agencije za bezbednost saobraćaja treba da snose političku, stručnu i moralnu odgovornost i podnesu ostavke, ocenio je Igor Velić, master inženjer saobraćaja.
Velić ukazuje da je rizik od smrtnog stradanja u saobraćaju u Srbiji tokom poslednjih deset godina bio između 1,5 i 1,8 puta veći od proseka Evropske unije.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, tokom 2025. godine u Srbiji su stradale 74 osobe na milion stanovnika.
On podseća i da su procenjeni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Srbiji, prema nacionalnoj strategiji, iznosili oko 4,1 milijardu evra u 2019. godini.
Saobraćajne nezgode nisu slučajnost, kako naši kreatori saobraćajne politike žele da nam u javnosti predstave, već su posledica našeg nerada i sistemskih grešaka. To znači da se nezgodama može upravljati i da se one mogu sprečiti, navodi Velić.
Prema njegovim rečima, Srbija je 2023. godine usvojila nacionalnu Strategiju bezbednosti saobraćaja, uz akcioni plan koji je važio do 2025. godine. Plan je obuhvatao 248 aktivnosti i 31 meru usmerenu na smanjenje broja poginulih i teško povređenih u saobraćajnim nezgodama.
Međutim, kako ističe Velić, rezultati pokazuju da nijedan prelazni cilj iz strategije nije ostvaren.
U dosadašnjem periodu važenja Strategije (2023–2025) smrtno je stradalo 173 lica više, dok je teško telesno povređeno 2.562 lica više od onog što je Strategijom predviđeno. Takođe, smrtno je stradalo 11 dece više, dok je 26 dece više teško telesno povređeno, u odnosu na zacrtane ciljeve, navodi on.
Dodaje da novi akcioni plan još nije donet, kao i da je neizvesno u kojoj meri su aktivnosti i mere iz prethodnog plana uopšte sprovedene.
Za neostvarivanje ciljeva nacionalne strategije i nedovoljnu realizaciju aktivnosti posebno snosi Agencija za bezbednost saobraćaja, kojoj je poverena uloga koordinacije, praćenja i kontrole njihove realizacije, ističe Velić.
On podseća i da Srbija nije ostvarila nijedan zacrtani cilj ni u prethodnoj Nacionalnoj strategiji bezbednosti saobraćaja, koja se odnosila na period od 2015. do 2020. godine.
Velić traži proveru trošenja novca i rada Agencije
Pored odgovornosti rukovodstva Agencije, Velić ukazuje i na problem finansiranja bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou.
Kako navodi, izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima lokalne samouprave ostale su bez stabilnog izvora sredstava koji je ranije bio neposredno povezan sa prihodima od saobraćajnih prekršaja.
Zbog toga smatra da je potrebno ispitati kako su trošena sredstva namenjena unapređenju bezbednosti saobraćaja, ali i proveriti projekte koje je sprovodila Agencija.
Izvor: Ist media
