Poslanici Studentske liste vs SNS: Mogu li doktori nauka da izađu na kraj sa naprednjacima, kad "uključe vređalicu"?

Ugledni naučni časopis “Science” objavio je tekst u kojem se navodi da bi Srbija mogla da dobije parlament sa najviše intelektualaca na svetu, jer više od polovine budućih poslanika Studentske liste ima doktorat nauka ili diplomu doktora medicine. No, uprkos ovakvim brojkama, u javnosti se ovih dana postavlja pitanje kako će se ova zvučna imena snaći u areni republičkog parlamenta, s obzirom na to da nemaju političkog iskustva. Mišljenje sagovornika Nove je da je dovoljno pogledati ko sedi s druge strane. Kako sada, tako i prethodnih godina…

U tekstu posvećenom pobedi Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji, časopis “Science” posebno ističe činjenicu da se među novoizabranim poslanicima nalazi veliki broj naučnika, univerzitetskih profesora, lekara i istraživača.

“Astrofizičar koji proučava evoluciju galaksija. Elektroinženjer koji je učestvovao u projektovanju robota. Organski hemičar koji je tokom pandemije radio na razvoju lekova protiv kovida 19. Istraživač u oblasti obrazovanja, sociolog, nekoliko politikologa, ekonomista, lekara i medicinskih istraživača. Svi oni izabrani su u ono što bi vrlo lako mogao da bude parlament sa najviše intelektualaca na svetu“, ovim rečima Science započinje tekst o političkim promenama u Srbiji.

Ugledni časopis podseća da je opozicioni pokret predvođen studentima na izborima održanim 25. oktobra osvojio 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Srbije.

Posebno se ističe da desetine poslanika dolaze iz akademskog sveta, dok više od polovine novoizabranih predstavnika ima doktorat nauka ili diplomu doktora medicine.

Ipak, to ne sprečava nova trvenja u javnosti oko toga kako će se u parlamentu snaći ljudi bez političkog iskustva.

Dejan Bursać, viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Novu kaže da bi to što poslanici Studentske liste nemaju političkog iskustva u jednu ruku mogao biti izazov, ali im s druge strane daje velike prednosti.

Čistiji od DOS

“Prva prednost jeste ta što su se klasična stranačka politika i ljudi koji se u njoj vrte, očigledno zgadili većini građana u Srbiji. To je zapravo bila velika prednost i za legitimitet i za moralni autoritetet, ne samo Studentske liste nego i mnogih tih ljudi koji sad ulaze u parlament i političke istitucije. S druge strane, nedostatak političkog iskustva i ranijeg političkog delovanja mnogim od tih ljudi će predstavljati jednu vrstu pozitivnog impulsa, u smislu posla koji treba da se uradi. Objasniću ukratko”, kaže Bursać i dalje navodi:

“Kad smo 2000. godine imali smenu autoritarnog režima, pred DOS-om je bio zadatak demontaže tog sistema. DOS to nije mogao da uradi efikasno, jer su mnogi ljudi u okviru ove kolaicije imali veze sa Miloševićevim režimom, neki su došli iz tog režima, preleteli su, neke stranke u toj velikoj koaliciji su počele da se međusobno nadmeću i samim tim privlače delove tog bivšeg režima. To sad ne vidimo kod Studentske liste. Njihov mandat da razmontiraju ovaj sistem u narednom periodu bi trebalo da bude čistije i efikasnije sproveden od onoga što smo imali 2000. godine”.

Poseban segment priče o tome kako će se poslanici Studentske liste snaći u republičkom parlamentu, jeste pogled na one naspram kojih će sedeti.

Udarne pesnice SNS

U prvih 20 imena sa liste ”Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija”, pored samog Vučića i prekaljenih SNS jurišnika, poput Ane Brnabić, Milenka Jovanova, Nikole Selakovića kojem se sudi zbog afere Generalštab i Marine Raguš, nalaze se i profesor Stojan Radenović, ali recimo i glumica Lidija Vukićević, advokat Vladimir Đukanović koji godinama tvrdi da se više ne bavi politikom, kao i glumac Branislav Lečić.

Njega je glumica Danijela Štajnfeld 2021. godine, prijavila za silovanje, ali je Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu, a Apelaciono javno tužilaštvo odbilo prigovor, pa protiv Lečića nije pokrenut krivični postupak niti je bilo suđenja.

S druge strane, na “Studentskoj listi - Studenti pobeđuju”, među prvih 20 na listi su pored dr Ilije Srdanovića, lekarka Katarina Stanković, dramaturg Željko Hubač, specijalista opšte hirurgije Aleksandar Cvetković, glumac Tihomir Stanić, profesorka Lidija Dimitrijević, elektroinžinjer Slobodan Vukosavić…

Upoređujući ova imena Dejan Bursać kaže da ne veruje da će poslanicima sa Studentske liste biti potrebno mnogo vremena da “uhvate korak”.

“Među onima koji su na listi SNS ušli u Skupštinu ima ljudi s raznim prijavama, od krivičnih, do nekih afera. Tu ima ljudi s problematičnim izjavama, onih koji su ideološki veoma heterogeni. Od nacionalista, preko liberala, do bošnjačkih nacionalista… U poređenju s njima, Studentskoj listi manjak političkog iskustva, bar u smislu percepcije javnosti, ne predstavlja problem. Naravno, iće će tu i obuke i učenja i snalaženja nekog u prvom periodu dok se neke tehnike ne savladaju. Međutim, pričamo o ljudima koji su stručnjaci, profesoori i ne verujem da će im biti ikakav problem da te veštine brzo savladaju”, zaključuje Bursać.

Podsećanja radi, na izbornoj listi Srpske napredne stranke, pod rednim brojem 43 nalazi se predsednik Bošnjačko-srpskog saveza Samir Tandir.

On je osuđen na sedam meseci zatvora zbog fizičkog napada na Seada Veljovića, koji se dogodio 2020. godine u centru Prijepolja. Kako je navedeno u presudi, Tandir je tom prilikom Veljoviću sa dva čekića za meso naneo povrede glave i tela. Veljović je nakon napada prebačen u bolnicu u Užicu, gdje su mu konstatovane teške telesne povrede.

Tu je i Vladimir Balać, student iz Novog Sada, koji je zauzeo 91. mesto na SNS listi.

Balać je javnosti postao poznat kao jedan od istaknutijih predstavnika grupe “studenti koji hoće da uče”, koji su tokom blokada fakulteta boravili u Pionirskom parku. U novembru 2025. godine našao se u centru pažnje nakon incidenta sa poslanicom Zeleno-levog fronta Biljanom Đorđević, kada ju je doslovno pratio, i kako je rekla “pretio joj i gestikulirao presecanje grla”.

Na izbornoj listi Srpske napredne stranke, pod rednim brojem 67 nalazi se Miloš Stevanić iz Čačka, koji je javnosti postao poznat kada su aktivisti SNS građane ovog grada gađali jajima, dok policija nije reagovala.

Kebara, Pajkić, Staša Stojanović…

Nije zgoreg podsetiti da je SNS tokom 14 godina vladavine u političku orbitu lansirala mnoga imena. U njihovoj poslaničkoj grupi bio je, recimo, Luka Kebara, koji se proslavio nizom izjava. Od one da u Kini Aleksandra Vučića zovu “Vu-ći-ći” što u prevodu znači 577, tu je i njegov“organizovani kriminalitet”, kao i tvrdnja da je u vreme Dragana Đilasa “sanjao toalet”...

Kao poslanik SNS u Skupštinu Srbije svojevremeno je ušao u Lav Grigorije Pajkić koji je redakcije Nove, N1 i Danasa još tada nazivao ustašama. Skupština Srbije mu je bila "odskočna daska", pa je kasnije bio i savetnik Nikole Selakovića dok je bio na funkciji ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a zatim je sa njim otišao i u Ministarstvo kulture. Ne treba zaboraviti ni Đorđa Dabića, koji se svojevremeno hvalio fotografijom sa vlasnikom Jovanjice Predragom Koluvijom, a onda ubrzo postao državni sekretar.

U republički parlament je kao poslanica SNS ušla i Staša Stojanović.

Predsednik Resornog odbora za obrazovanje Demokratske stranke Goran Radojev utvrdio je da je Stojanović obmanula javnost navodima da je završila master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Ona je naknadno rekla da nije ni tvrdila da je „master“ po obrazovnom nivou, već da joj je „master“ zanimanje.ž

Izvor: Nova.rs