RZS: Sektor usluga, bez trgovine, najviše uticao na realni rast BDP od 3,8 odsto u drugom kvartalu

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu ove godine bio je 3,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, na šta je najviše uticao sektor usluga, bez trgovine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Privatna potrošnja ostvarila je od januara do juna rast od četiri odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine i pozitivno doprinela kretanju BDP sa 2,6 procentna poena, navodi RZS.

Investiciona aktivnost povećana je za 3,3 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, navodi Republički zavod za statistiku.

Ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji od januara do juna bila je za 0,7 odsto viša nego u istom periodu 2025.

U prvom polugodištu ostvaren je prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 2,9 odsto, a grupe proizvoda koje su imale najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena bile su: električna energija - 17 odsto, goriva i maziva za vozila - 10,3 odsto, duvan - 9,3, lekovi - 7,9, vodosnabdevanje - 7,7 i usluge u restoranima - 6,4 odsto.

U drugom kvartalu bilo je zaposleno 2.840.100 lica, nezaposleno 220.200 lica, a van radne snage bilo je 2.516.800 lica starijih od 15 godina, naveo je RZS.

Stopa nezaposlenosti iznosi 7,2 odsto, što je u poređenju sa prvim kvartalom 2026. godine, manje za 1,7 procentnih poena, dok je broj nezaposlenih manji za 56.100, uz istovremeni rast broja lica van radne snage za 38.200.

Prema navodima RZS, rast proizvodnje je zabeležen samo u prerađivačkoj industriji - 1,8 odsto, u rudarstvu je zabeležen pad proizvodnje od 0,6 odsto, a u snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizaciji 4,2 odsto.

Prerađivačka industrija je zabeležila rast u 12 od 24 oblasti, koje učestvuju sa 32,5 odsto u ukupnoj industriji u odnosu na isti period 2025. godine.

Pozitivne rezultate u prvoj polovini godine ostavarile su proizvodnja proizvoda od gume i plastike od 3,6 odsto, proizvodnja motornih vozila i prikolica od 47,1odsto i proizvodnja pića od 1,8 odsto.

Pad je zabeležen u 12 oblasti, koje zajedno učestvuju sa 43,6 odsto u ukupnoj industrijskoj proizvodnji - proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja koksa i derivata nafte imala je pad od 1,8 odsto, a proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja - osam odsto.

Građevinska aktivnost u drugom kvartalu, u odnosu na isti period prethodne godine, povećana je za 20,6 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama vrednost povećana za devet odsto.

U drugom kvartalu izdato je ukupno 7.418 građevinskih dozvola, od kojih se 6.072 odnosi na izvođenje radova na zgradama, a ostatak od 1.346 na radove u vezi sa saobraćajnom infrastrukturom, cevovodima i složenim industrijskim građevinama.

Ukupna vrednost izvoza robe od januara do juna viša je za 8,3 odsto u odnosu na isti period 2025, na šta su najviše uticali rast od devet odsto u izvozu prerađivačke industrije, koji čini 88 odsto ukupnog izvoza.

Rudarstvo je ostvarilo kumulativni rast od 34,7 odsto, naveo je RZS.

Ukupna vrednost uvoza robe do juna je veća za 3,7 odsto u odnosu na isti period 2025.

Učešće poljoprivrede je 2,7 odsto u ukupnom izvozu i 3,3 odsto u ukupnom uvozu, dok je izvoz od januara do juna ostvario pad od 14,2 odsto, kao i smanjenje učešća u ukupnom izvozu sa 3,5 odsto u istom periodu 2025. na 2,7 odsto, koliko je zabeleženo u periodu januar - jun 2026, naveo je RZS.

Izvor: N1