Radonjić o prisluškivanju: BIA je klasična politička policija, kao ona iz sovjetskih država pred pad komunizma

Novinar Radara Milan Radojić, koji je bio meta prisluškivanja Bezbednosno informativne agencije, kazao je da je BIA radila kao "klasična politička policija, kao ona koja je postojala u zemljama sovjetskog bloka pred raspad komunizma".

Dokument do kojih je došao Radar otkriva da je redakcija bila "pod merama", odnosno da su prisluškivani.

Kako piše Radar, direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine.

U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara.

BIA je, smatra Radonjić, "klasična politička policija, ono što je postojalo u zemljama sovjetskog bloka pred raspad komunizma i pada Berlinskog zida".

"Ta agencija je bila korišćena u svrhu jedne partije. Svi koji su bili prepoznati kao ljudi koji se ne slažu s tom politikom, odnosno koji su pokazivali kakav je njihov modus operandi su očigledno bili legitimne mete. To govori o nezakonitom, nenormalnom shvatanju šta su dužnosti takve agencije", navodi novinar.

Kaže da je su ova saznanja Radara povod za ostavku Orlića i za razmišljanje u kom vidu bi, kako kaže, jedna takva agencija nastavila da postoji, ali da je teško reći da li se može utvrditi krivična odgovornost Orlića.

"Imali su posrednike u komunikaciji sa izvorima, uticalo na naše porodice"

Radonjić je objasnio kako je komunicirao sa kolegama, izvorima, jer su novinari ovog nedeljnika već dugo sumnjali da ih prisluškuju.

"Znali su da se te stvari događaju, niko od nas ne koristi otvorenu vezu. Stvar je došla do toga da smo ostavljali telefone, da na važne sastanke nismo odlazili sa aparatima, brojni razgovori su se događali napolju ili na neplaniranim susretima", naveo je on, dodajući da je između novinara i izvora često postojala osoba između i da često nije bilo direktne komunikacije sa izvorima.

Naveo i da je sve to uticalo na njihove porodice.

"To se sve prelivalo na naše porodice. Vukove (Cvijić prim. N1) komšije su fotografisale komšije koji se danima pojavljivao, naši članovi porodice su fotografisani na ulici… To je moć države, ako vam se sruči na leđa, ima puno mogućnosti da vam život učini nepodnošljivim, da počnete da živite u svetu u kome možete da očekujete da se desi bilo šta", objašnjava naš sagovornik.

BIA je, smatra, bilo interesantno šta redakcija radi, ko su izvori, šta će biti naredni tekstovi.

Novinar kaže da je nužno utvrditi na čiju inicijativu je pokrenut taj set mera, navodeći da je mnogo ljudi bilo uključeno u praćenje i prisluškivanje.

"Novinari fizički praćeni, da su ogromni resursi uloženi i treba videti na osnovu čega je ta mašinerija pokrenuta, svakako onaj čiji je potpis, znači direktor agencije, ali pošto ne verujem da se direktno bavio nama, neki od njegovih saradnika je to morao da predloži, pa da vidimo ko ili na osnovu čega", istakao je.

Izvor: N1