Ministarstvo pravde: Pomilovanja izričito ustavno ovlašćenje bivšeg predsednika Vučića

Pravo pomilovanja predstavlja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike, saopštilo je Ministarstvo pravde povodom reakcija u javnosti na odluku bivšeg predsednika Aleksandra Vučića da, pre podnošenja ostavke, pomiluje 49 osoba.

Ministarstvo je povodom navoda iznetih u javnosti kojima se osporava ustavnost Vučićevih odluka o pomilovanju, izdalo saopštenje u kojem naglašava da pravo pomilovanja predstavlja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike, propisano članom 112 stav 1 tačka 7 Ustava Republike Srbije iz 2006. godine.

Iz Ministarstva navode da je reč o ustavnopravnom institutu čija priroda podrazumeva mogućnost da predsednik Republike donese odluku o pomilovanju, uključujući i oslobođenje od krivičnog gonjenja, koje je izričito predviđeno članom 110. Krivičnog zakonika.

Ministarstvo pritom podseća da korišćenje instituta pomilovanja nije novina u ustavnopravnoj praksi Republike Srbije, i da su od stupanja na snagu aktuelnog Ustava 2006. godine, i Boris Tadić, i Tomislav Nikolić, i Aleksandar Vučić koristili ovo ustavno ovlašćenje.

"Odluke o pomilovanju, kao ni lični i drugi podaci nikada nisu objavljivani u Službenom glasniku, niti na sajtu predsednika Republike i Ministarstva pravde pre dostavljanja odluka o pomilovanju nadležnim pravosudnim organima", ističu iz Ministarstva.

U saopštenju se istovremeno ističe da je Tadić u vreme svog mandata doneo 197 odluka o pomilovanju, Nikolić 105, a Vučić ukupno 78 tokom dva mandata. Izuzev broja pomilovanja, u saopštenju Ministarstva pravde se ne ulazi u druge detalje ovih odluka, poput težine krivičnih dela za koja su se pomilovane osobe teretile, ili drugih okolnosti.

Predlozi za promenu Ustava legitimni, ali...

Ministarstvo pravde navodi da ustavno ovlašćenje predsednika Republike postoji nezavisno od toga koji predsednik Republike ga vrši.

U saopštenju se poručuje i da predlaganje izmene Ustava ili zakonskog okvira predstavlja legitimno pravo svakog učesnika u javnoj i stručnoj raspravi.

"Međutim, predlog za drugačije buduće normativno uređenje samo po sebi ne znači da je važeći pravni okvir neustavan ili da su odluke donete na osnovu njega nezakonite", navode iz Ministarstva pravde.

Ministarstvo pravde u saopštenju naglašava i da se ustavnost i zakonitost odluka ocenjuju na osnovu Ustava, zakona i konkretnih činjenica.

Izvor: N1