PU Zaječar odbila da dostavi podatke o prebivalištu birača opoziciji

Na osnovu člana 16. stav 12. i člana 38. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odlučujući o zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja podnosioca „KOALICIJA PROMENA U KOJU VERUJEMO“, koju zastupa Goran Kalčević iz Zaječara, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava u Zaječaru, po ovlašćenju ministra unutrašnjih poslova donela je rešenje da se odbija zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja podnosioca „KOALICIJA PROMENA U KOJU VERUJEMO“, kao neosnovan.

U obrazloženju se navodi da je dana 24.06.2025. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava u Zaječaru, zaprimila je pisani zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja podnosioca „KOALICIJA PROMENA U KOJU VERUJEMO“, koju zastupa Goran Kalčević iz Zaječara, od 24.06.2025. godine, kojim je kao informacija od javnog značaja traženo da se dostavi informacija da li označena lica iz zahteva imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Grada Zaječara.

Razmotriviši predmetni zahtev, odlučeno je kao u dispozitivu rešenja, jer je utvrđeno da je pretpostavljeni interes javnosti da zna, iz člana 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, suprostavljen interesu zaštite podataka o ličnosti i privatnosti iz člana 14. ovog zakona.

Članom 1. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da se ovim zakonom uređuju prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Članom 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Članom 5. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.

Stavom 2. istog člana propisano je da svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Članom 8. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je propisano da se prava iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.

Odredbom člana 12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu kojima organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući pristup, organ vlasti će tražiocu omogućiti pristup delu dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna, u skladu sa zakonom.

Članom 14. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je da organ vlasti može tražiocu ograničiti ostvarivanje prava na pristup informaciji od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim u slučajevima iz tačke 1, 2, i 3. navedenog člana, odnosno ako se radi o slučaju da je lice u odnosu na koje se traži informacija na to pristalo, ako se radi o ličnosti, pojavi i događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o javnom funkcioneru u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija i ako je informacija vezana za vršenje njegove javne funkcije ili se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacije.

Članom 14. stav. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je da informacije od javnog značaja iz dokumenta koji sadrži podatke o ličnosti mogu biti učinjene dostupnim tražiocu na način kojim se obezbeđuje da se pravo javnosti da zna i pravo na zaštitu podataka o ličnosti mogu ostvariti zajedno, u meri propisanoj zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i ovim zakonom.

Odredbom člana 4. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“ broj 87/2018), propisano je, između ostalog, da je podatak o ličnosti svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, a na osnovu koje je njegov identitet određen ili odrediv.

U skladu sa odredbama člana 5. i 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja utvrđeno je Ministarstvo unutrašnjih poslova poseduje dokument u kome su sadržane tražene informacije, odnosno evidenciju o prijavi prebivališta i boravišta građana, ali da je u konkretnom slučaju, interes javnosti da zna, suprotstavljen interesu zaštite podataka o ličnosti i privatnosti iz člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i da bi se omogućavanjem pristupa traženim dokumentima ozbiljno povredili zaštićeni suprotstavljeni interesi. Odmeravanjem pretežnijeg interesa utvrđeno je da potreba zaštite suprotstavljenog interesa preteže nad potrebom zaštite interesa javnosti, odnosno tražioca, te je zbog toga neophodno ograničiti zakonska prava uskraćivanjem informacija, pri čemu je to neophodno u skladu sa merilima demokratskog društva.

U dokumentima koji sadrže tražene informacije nalaze se podaci o ličnosti 31 lica koja se pominju u zahtevu (ime, prezime i adresa stanovanja).

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da se tražiocu može ograničiti ostvarivanje prava na pristup traženim informacijama, s obzirom da bi time bilo povređeno pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka više fizičkih lica (ime i prezime, adresa prebivališta), na koje se tražene informacije odnose, na osnovu kojih bi njihov identitet bio određen, odnosno odrediv, jer bi se njihovom dostupnošću u svojstvu informacije od javnog značaja, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja povredilo pravo na privatnost na koga se informacije odnose.

Pri tome, iz spisa predmeta se ne može zaključiti da je u konkretnom slučaju ispunjen bilo koji od uslova iz člana 14. stav 1. tačka 1., 2. ili 3. i stav 2. Zakona, da bi se predmetne informacije, koje inače zadiru u privatnost, mogle učiniti opšte dostupnim na osnovu preovlađujućeg javnog interesa, niti postoje okolnosti koje bi ukazivale na to da je interes javnosti da zna pretežniji u odnosu na interes zaštite prava na privatnost i podataka o ličnosti lica na koje se predmetne informacije odnose.

Imajući u vidu da se traženi dokumenti odnose na lica koja nisu dala saglasnost za davanje traženih podataka o ličnosti, omogućavanjem ostvarivanja prava na informaciju od javnog značaja podnosiocu zahteva, povredilo bi se pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

Donosilac rešenja nalazi da se, u konkretnom slučaju, radi o informacijama takvog karaktera (podaci o ličnosti u smislu člana 4. tačka 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti), koji predstavljaju određene, odnosno odredive podatke o ličnosti, čijim bi se omogućavanjem javnosti, na ozbiljan način, povredili interesi zaštite podataka o ličnosti i prava na privatnost propisani odradbama člana 14. stava 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Razmotrena je i mogućnost primene odredbi člana 12. i 14. stava 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali uvidom u dokumenta koja sadrže tražene informacije, odnosno evidenciju prebivališta i boravišta građana, utvrđeno je da ista sadrži isključivo podatke o ličnosti, a imajući u vidu da bi omogućavanjem podataka o ličnosti na ozbiljan način bili ugroženi interesi zaštite podataka o ličnosti i prava na privatnost, ovo ministarstvo nije bilo u mogućnosti da primeni citirane odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer bi anonimizovanjem, odnosno zaštitom podataka koje bi trebalo zaštititi, faktički bili zaštićeni svi podaci sadržani u traženimm dokumetima, čime bi se obesmislila primena instituta predviđenih citiranim članovima zakona.čija obrada, odnosno činjenje dostupnim očito zadire i u privatnost lica o čijim podacima je reč.

Informacije takvog karaktera se ne mogu učiniti dostupnim javnosti kao informacije od javnog značaja iz razloga što ''opravdan interes javnosti da zna'', kao bitan element pojma informacije od javnog značaja iz navedenog člana 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podrazumeva obavezu organa vlasti da istu učini dostupnom i svakom drugom potencijalnom tražiocu, medijima, odnosno javnosti generalno.

S obzirom na sve navedeno, ovlašćeno lice nalazi da interes zaštite informacija preteže nad interesom tražioca da mu se tražene informacije učine dostupnim, te je odlučeno kao u dispozitivu rešenja.

Uputstvo o pravnom sredstvu: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja istog, neposredno Povereniku za informacije od javnog značaja, ul. Bulevar Krala Aleksandra br. 15, Beograd.