Prvi maj bez gužve: Sećanja starijih i odsustvo mladih

Praznik rada obeležava se 1. maja kao međunarodni praznik radničkog pokreta. Poreklo ovog praznika potiče od 1. maja 1886. godine, kada su stotine hiljada američkih radnika izašle na ulice Čikaga kako bi zahtevale opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana.

U vreme socijalizma i kod nas su se organizovali sindikalni protesti, ali je većina tog dana odlazila u prirodu, družila se sa prijateljima, roštiljala i slavila.

Vođeni nostalgijom za nekadašnjim vremenima, razgovarali smo sa Zaječarcima o tome kako su ranije provodili 1. maj i zašto današnje generacije to rade ređe ili u manjoj meri.

Prema rečima prve sagovornice, „nikada nije išla na prvomajski uranak, ni u mladosti ni u starosti, jer su joj takvi bili životni uslovi“.

Starija žena, koja nije želela da se predstavi, tvrdi da je ranije odlazila na uranke, ali primećuje da se vreme promenilo.

„Smatram da mladi danas ređe posećuju ovakve događaje, verovatno zbog nedostatka novca, odnosno finansijskih razloga“, kaže ona.

Prema rečima sagovornika Safeta Grujića, nekada se Prvi maj slavio u skladu sa mogućnostima.

„Uvek sam radio, čak i za praznike. Smatram da omladina danas ne ide na uranke jer vlada kriza i nemaju dovoljno novca“, tvrdi on.

Danijela Tanasković kaže da pamti Prvi maj kao veseo dan uz roštilj, muziku i odmor, ali da joj danas uranci ne nedostaju jer je posvećenija unucima i porodici, te da to sada prepušta mladima.

„Smatram da su mladi danas, nažalost, previše okupirani telefonima i da vreme provode zatvoreni u kući umesto napolju, u prirodi“, objašnjava Danijela.

Elvis Mehmeti kaže da će ovaj Prvi maj provesti radeći u Boru na postavljanju streljane u sklopu zabavnog parka za decu.

„Uglavnom praktikujem odlazak u prirodu i iznajmljivanje vikendice, spajajući praznik sa svojim rođendanom (3. maja) i slavom (7. maja)“, objašnjava on i dodaje:

„Mlade manje interesuje odlazak na uranke jer slobodno vreme radije koriste za igranje igrica, odmor od posla ili ostanak kod kuće. Žao mi je što parkovi više nisu puni ljudi kao ranije, kada se jedva pronalazilo slobodno mesto.“

Slađana Timotijević kaže da se na uranak polazilo rano ujutru, već oko šest sati.

„Na proslavi se ostajalo tokom celog dana, često sve do večernjih sati. U naše vreme proslave nisu bile toliko raskošne (nije uvek bilo praseta), već se slavilo skromnije“, uz osmeh kaže sagovornica Glasa Zaječara i dodaje:

„Današnja omladina propušta ovakve događaje jer je fokusirana na mobilne telefone i više se ne druži kao nekada.“

Rade Bonović kaže da proslave Prvog maja datiraju još iz sedamdesetih godina i ranije.

„Praktikovali su se rani jutarnji odlasci u prirodu, paljenje vatre, priprema roštilja i druženje uz piće. Za vreme komunizma i socijalizma, praznici poput Praznika rada i 29. novembra strogo su se poštovali kao neradni dani. Vreme se sada promenilo i nikada neće biti nekadašnje atmosfere, koja je bila mnogo lepa“, kaže on.

Sagovornica Totka iz Bugarske kaže da pamti svečane parade učenika i radnika uz muziku, kao i izlete u prirodu drugog maja, koji su uključivali zajednički obrok i piće.

„Primećujem da su mladi iz sela masovno otišli u inostranstvo, konkretno u Nemačku, Španiju i Francusku. Ekonomsku situaciju vidi kao napetu, gde je neophodno pažljivo planirati trošenje plata i penzija. Smatra da je život u Bugarskoj ‘srednji’ - loš za lenje, ali zadovoljavajući za one koji rade“, objasnila je naša sagovornica iz susednog Vidina.

Publicista Srdjan Tomić kaže da je redovno odlazio na prvomajske uranke.

„Prvomajski uranci su se uglavnom organizovali u prirodi. Najzastupljenije destinacije bile su Koprivnica, Vlaški Do, atar Prlite, kao i sela koja su nekada bila življa i naseljenija nego danas. U gradu se izlazilo u kafane koje su radile, dok prodavnice nisu radile. Postojale su i parade, ali ne u Zaječaru. Tako je bilo u vreme socijalizma. Od devedesetih godina sve se menja i značaj praznika opada zbog transformacije države. Danas mnogi rade, posebno u trgovini. Moram da napomenem da 90 odsto poljoprivrednika tada nije slavilo, jer su počinjali radovi na njivama - sejao se kukuruz. Omladina danas ima manje empatije, ne javljaju se starijima, više su okrenuti telefonima, a i kućno vaspitanje je oslabilo. Mlađe generacije manje poštuju starije, dok i stariji često nemaju adekvatno obrazovanje. Kada se sve to sagleda, dobija se slika današnjeg društva“, zaključio je on.

Šta je 1. maj i koliko je značajan u svetu, možete pročitati OVDE.

Kakve su cene u prodavnicama pred 1. maj, pročitajte OVDE.