Koju igru igra SNS: Odjedanput spremni da menjaju Mrdićeve zakone i "pre roka"

Najava da bi Evropska komisija mogla da zamrzne 1,6 milijardi evra iz Plana rasta namenjenih za Srbiju i nije iznenađenje – za one koji su pažljivo slušali i pamte poruke iz Brisela. Sve su bile upućene vlastima u Beogradu, ali ih je, čini se, ona tek sada uzela za ozbiljno i spremna je da se bavi izmenama i dopunama pravosudnih zakona. To su najavili i pre nego što je stiglo konačno mišljenje Venecijanske komisije. Nameće se pitanje – šta su i zašto čekali do sada i koju igru ovaj put igra Srpska napredna stranka.

Igra je odigrana, a posao je završen, rekao je za portal N1 diplomata, bivši šef Misije Srbije i potpredsednik Srbija centra (SRCE) u EU Duško Lopandić.

Naime, hronologija ide ovako. Set pravosudnih, takozvanih Mrdićevih zakona usvojen je 28. januara. Istog dana reagovala je Evropska komisija i nazvala to korakom unazad, a komesarka za proširenje Marta Kos je već sutradan pozvala da se izvrši revizija pravosudnih zakona i usklade se sa standardima EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 30. januara potpisao Mrdićeve zakone.

U mesecima koji su usledili nizale su se kritike iz EU, a Srbija je mišljenje Venecijanske komisije zatražila tek pošto su zakoni usvojeni.

Komesarka Kos je još u intervjuu N1 datom 12. februara ponovo kazala da očekuje da Srbija revidira zakone i istakla da Brisel analizira da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za pretpristupnu finansijsku pomoć.

Vlast je nastavila da radi po svome, to jest – ne radi ništa po pitanju tzv. Mrdićevih zakona. Sve do 20. aprila kada je iz Evropske komisije stigla vest da je Marta Kos na sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) kazala da EK i dalje razmatra da li će Beogradu isplatiti novac namenjen iz Plana rasta.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je brže-bolje kazala da će Srbija početi rad na izmenama i dopunama zakona i pre nego što u junu stigne mišljenje Venecijanske komisije, jer će biti dovoljno mišljenje ekspertskog tima, koje je u međuvremenu i objavljeno 24. aprila.

"Sproveli su šta su hteli", blokirali TOK

„To je igra. Sproveli su ono što su hteli i sada mogu da ispravljaju nešto. Suština je bilo to da se izvrši neka vrsta napada na Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK)“, rekao je Lopandić za portal N1 i istakao da je glavni posao završen.

Naime, dok su iz EU stizale kritike, vlast je primenjivala nove zakone. Održani su izbori za Visoki savet tužilaštva (VST), u koji se uključila i BIA, podseća sagovornik N1, a upravo je VST taj koji je prema Mrdićevim zakonima postao nadležan za upućivanje tužilaca u TOK.

Završeno je i sa upućivanjem tužilaca u TOK, to jest od 11 ranije upućenih tužilaca VST je četvoro vratio u svoja matična tužilaštva. Među vraćenim tužiocima je i Aleksandar Barac, koji je deo tužilačkog tima u predmetu „nadstrešnica“.

Glavni posao su završili, kaže Lopandić i dodaje da su novim propisima tužioci sprečeni da komuniciraju sa inostranstvom i da sada ta komunikacija mora da ide preko Ministarstva pravde, što je takođe naišlo na kritike u Briselu.

„Ključno zašto ih nije bilo briga da urade nešto do sada je da bi blokirali TOK“, istakao je.

To što će pravosudni zakoni sada biti promenjeni i što je Skupština usvojila 40 zakona, koji su bili na dnevnom redu pre neki dan, a deo su reformske agende, prema oceni Lopandića - suštinski ne menja ništa. Jer ostaje glavni problem – nepoštovanje demokratije i vladavine prava, dodaje.

Bešić: Vlast ima još jedan manevar ako je EU previše pritisne

Profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić izjavio je da iza birokratskih izjava iz Evropske unije da su „zabrinuti za stanje demorkatije“ stoje mnogo čvršći stavovi nego što to retorički zvuči.

Kako kaže, pretnjom da će zamrznuti sredstva iz Plana rasta Evropska unija je poslala veoma jasnu političku poruku o mogućnosti eksplicitnog političkog kažnjavanja vlasti u Beogradu zbog onoga što radi.

Napominje da potez, ipak, još nije povučen i da se između pretnje do poteza nalazi velika razlika.

Bešić veruje da će vlast pokušati da konačnu odluku o zamrzavanju sredstava odloži – dok se izbori ne završe.

„Uskraćivanje tih sredstava je ozbiljna, ozbiljna politička poruka. To je jedna vrsta eksplicitnog političkog kažnjavanja za sve ovo što rade. Više razumem kao političku poruku, kao akt političkog upozorenja vlastima. Da li će se desiti u praksi, videćemo. Lično mislim da će vlast odgovoriti na neki način u svojim strukturama i komunikacijskim kanalima da se to ne desi, makar do izbora. Koje opet ne znamo kada će biti“, kazao je Bešić u emisiji N1.

On ističe da vlast u Beogradu ima još jedan manevar na raspolaganju ukoliko Brisel reši da je zaista kazni.

„Ako Evropska unija radikalizuje svoj stav, vlast može da napravi čitav antievropski zaokret, da igraju na patriotizam i nacionalizam. Pri čemu ne treba zaboraviti da u njihovom biračkom telu ne postoje preterane simpatije prema EU. Ako EU nastavi sa radikalnim kritikama, podrškom političkim oponentima, moguć je patriotsko-nacionalistički otpor prema EU. U toj situaciji kampanja je jednostavna - svi protiv nas su protiv države, to su oni koji je EU podržava“, ocenio je Bešić.

Da li Vučića stvarno zanima EU?

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, kaže da je posle Mrdićevih zakona moralo da dođe do simboličkog poteza iz EU da bi se pokazalo da ono što se radilo nije u skladu sa evropskim vrednostima.

Dodao je da očekuje da će vlast pokušati da predstavi drugačije razloge za donošenje ovakve odluke iz EU, kao i da ne veruje da Srbija želi da preduzme konkretne mere koje bi je dovele korak bliže članstvu u EU.

Kada je Marta Kos prvi put u februaru nagovestila mogućnost zamrzavanja sredstava, Duško Lopandić je kazao da ne veruje da Vučića brine ono što govori Brisel i da se predsednik Srbije nada da će neki „tegljač“ da ga izvuče iz trenutne situacije. Taj „tegljač“ trebalo je da bude Ukrajina.

Od tada se desio izraelsko-američki napad na Iran, a Ukrajina kao da je „pala u zaborav.

Lopandić sada kaže da predsednik Srbije ne može da računa, niti misli da će da uradi nešto sa pristupnim pregovorima. Ono što njega zanima je, ocenjuje Lopandić, da ga EU toleriše i pusti da radi ono što želi. Dodaje da mu geopolitička situacija u ovom trenutku odgovara, jer Evropa nema vremena da se njime previše bavi.

Lopadić: Srbija će iskoristiti 30 odsto sredstava

Upitan da li će EU sprovesti pretnju u delo, Lopandić kaže da se već kasni sa dodelom sredstava i da je grupa procena da će samo jedna trećina od namenjenih 1,6 milijardi evra biti dodeljena.

On objašnjava da je prvi korak za korišćenje novca iz Plana rasta da zemlja ispunjava preduslove, a upravo su oni sada sporni. To je poštovanje demokratije, vladavine prava i u slučaju Srbije – dijalog s Kosovom. Marta Kos je dodala još jedan preduslov, a to je pitanje medija, napominje Lopandić.

„Ako prođete preduslove, ostaje još 96 koraka, pa se svaki korak odnosi na određena sredstva. Srbija još nije došla do 2025. godine. Iz 2024. godine od devet koraka ispunjeno je samo tri. Sredstva su blokirana do daljeg dok se ne vidi šta će biti, a već se kasni godinu i po dana“, objasnio je Lopandić.

Izvor: N1