Prva kafa odmah nakon buđenja deluje slabije nego ista ta kafa sat kasnije, a za to postoji objašnjenje

Da bismo razumeli zašto, najpre treba znati kako kofein i kafa uopšte deluje. Tokom dana u mozgu se nakuplja supstanca koja se zove adenozin. Što smo duže budni, ima ga više, a upravo on stvara osećaj umora.

Kafa, odnosno kofein se vezuje za ista mesta u mozgu na koja se inače vezuje adenozin. On ne uklanja umor, već ga svojevrsno „maskira“, sprečavajući signal o umoru da stigne do mozga.

Zbog toga kofein najbolje deluje kada u organizmu ima dovoljno adenozina koji treba blokirati, prenosi N1BiH.

Zašto ujutru nema mnogo toga što treba blokirati?

Tu se krije prvi razlog za odlaganje jutarnje kafe.

Tokom sna telo razgrađuje najveći deo nakupljenog adenozina. To znači da ga u prvim minutima nakon buđenja ima relativno malo. Kofein tada zapravo blokira nešto čega gotovo da nema.

Kafa u tom trenutku nije nužno štetna, ali njen efekat može biti manje izražen nego kada biste je popili sat vremena kasnije.

Kortizol vas budi pre nego što kafa stigne da deluje

Drugi razlog je hormon koji telo prirodno luči.

Nedugo nakon buđenja dolazi do porasta kortizola, hormona koji doprinosi budnosti i pomaže organizmu da se pokrene.

Njegov nivo obično dostiže vrhunac oko 30 do 45 minuta nakon buđenja, a zatim počinje da opada.

Ako kafu popijete usred tog naleta, praktično dodajete jedan stimulans na drugi. Zbog toga možda nećete jasno osetiti dodatni efekat kafe, a kod nekih ljudi može se povećati mogućnost za nemir ili drhtavicu.

Ako sačekate, kofein počinje da deluje upravo u trenutku kada nivo kortizola počinje da pada – odnosno onda kada vam dodatni stimulans može biti primetniji.

Šta se događa ako to ponavljamo godinama?

Postoji i pitanje navikavanja na kofein.

Ako ga redovno unosimo u trenutku kada je telo već prirodno veoma budno, organizam se vremenom može naviknuti na njegov efekat. To znači da će vam možda biti potrebno više kafe da biste postigli isti osećaj budnosti.

Jutarnja kafa na prazan želudac ima još jednu karakteristiku. Kofein ima blag diuretički efekat, dok telo nakon noći može biti blago dehidrirano jer tokom nekoliko sati bez unošenja tečnosti gubimo vodu.

Zato je dobra navika da prvo popijete čašu vode, a zatim kafu.

Koliko treba čekati na prvu kafu?

Preporuke se razlikuju i važno je naglasiti da ne postoji univerzalno pravilo.

Najčešće se pominje period od 60 do 90 minuta nakon buđenja, dok neki savetuju i do 120 minuta.

Važno je da se vreme računa od trenutka kada se probudite, a ne prema satu. Ako ustajete u 5 ujutru, period za prvu kafu bio bi otprilike između 6 i 6.30, a ne u 9.30.

Isto važi i za ljude koji rade u smenama – pravilo se odnosi na njihovo vreme buđenja.

Izračunajte kada bi bio vaš idealan trenutak za prvu kafu

Ako ustanete u:

8.00 – nakon 60 minuta: 9.00

8.00 – nakon 90 minuta: 9.30

8.00 – nakon 120 minuta: 10.00

Ipak, ovaj period treba posmatrati samo kao orijentir, a ne kao strogo pravilo. Ne postoji istraživanje koje bi dokazalo da za sve ljude postoji jedno najbolje vreme za prvu kafu.

Šta od ovoga zapravo nije dokazano?

Ovaj savet se poslednjih godina često predstavlja kao čvrsto utvrđena naučna činjenica, ali stvari nisu baš tako jednostavne.

Osnovni mehanizmi jesu poznati: kortizol zaista ima jutarnji vrhunac, a kofein zaista blokira adenozinske receptore.

Međutim, nema dovoljno dokaza koji bi pokazali da postoji jedno optimalno vreme za kafu koje važi za svakoga. Stručnjaci zato upozoravaju da individualne razlike imaju veliku ulogu.

Neko se probudi potpuno razbuđen, dok nekome treba sat vremena da „dođe sebi“. Kod nekih ljudi kofein izaziva nemir bez obzira na to kada ga popiju.

Praktičan zaključak zato je prilično jednostavan: ako vam jutarnja kafa prija i nemate nikakve tegobe, nema posebnog razloga da menjate svoju naviku.

Ali ako imate utisak da kafa više nema isti efekat, da vam je potrebno sve više šoljica ili da vas čini nervoznim, možete probati da prvu kafu odložite za sat vremena i vidite da li će to napraviti razliku.

Ako imate povišen krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma ili probleme sa anksioznošću, o količini i vremenu unosa kofeina najbolje je da se posavetujete sa lekarom.

Izvor: Danas