Svetski dan srca: Skoro polovina smrtnih ishoda u Srbiji povezana je sa bolestima krvotoka

Poslednji podaci iz 2025. godine govore da je u našoj zemlji, broj umrlih od bolesti sistema krvotoka iznosio 44.603 - 20.659 muškaraca i 23.944 žene.

Svetski dan srca obeležava se svakog 29. septembra ima za cilj objedinjavanje svih društvenih činilaca zainteresovanih za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, kao i okupljanje oko zajedničkih preventivnih poruka.

Iako je višedecenijski napredak koji je ostvaren u lečenju i kontroli bolesti srca i krvnih sudova značajno izmenio populacione parametre ovih oboljenja, ona i dalje predstavljaju jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u svetu.

Izučavanje ključnih faktora rizika pružilo je i ideje o prevenciji ovih bolesti, što se u sažetoj definiciji može predstaviti kao upražnjavanje zdravih životnih stilova.

Imajući u vidu da su kardiovaskularne bolesti stanja sa višestrukim uticajem na pojedinca i društva u celini (u svetskim razmerama predstavljaju vodeći uzrok smrti), značajan broj slučajeva ovih bolesti može se sprečiti ukoliko se povede računa o načinu života i svaki zdravstveni sistem (kao i društvo uopšte) može ostvariti veliku korist ako se više pažnje i resursa posveti prevenciji i kontroli bolesti srca i krvnih sudova.

Obeležavanje Svetskog dana srca svakog 29. septembra, odličan je povod za okupljanje svih pojedinaca uključenih u rad u ovoj oblasti, a sa ciljem pružanja podrške i proširenja vidljivosti javnozdravstvenim delovanjima u kardiovaskularnoj medicini. „Zdravije navike za zdravija srca“ – poruka je koja ima za cilj da nas podseti na mogućnost dostupnu svakom od nas – mogućnost da zdravlje naših srca i krvnih sudova unapredimo ličnom akcijom i adekvatnim obrascima ponašanja, delujući za zdravlje svakog dana u godini.

Dodatno, važnost naše lične zainteresovanosti za sopstveno zdravlje, može da donese dobar rezultat u mnogo aspekata života, čak i izvan zdravstvenog konteksta, što jasno govori da je briga za zdravlje zapravo briga za čoveka u celini.

Prepoznavanje značaja Svetskog dana srca, raslo je tokom godina, dostižući globalni doseg i uticaj, posebno u kontekstu tehnologija koje su u međuvremenu postale dostupne za širenje zdravstveno-promotivnih poruka – milioni ljudi do kojih su putem društvenih mreža doprle informacije važne za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, predstavljaju ključni pokazatelj značaja, i mogućnosti uticaja na poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja čitavih društava.

Tokom prethodnih četvrt veka, teme koje su bile u osnovi javnozdravstvenih kampanja obuhvatale su najrazličitije oblasti povezanosti sa potencijalnim kardiovaskularnim ishodima - fizička aktivnost, polne i uzrasne specifičnosti srčanih bolesti, upoznavanje sa faktorima rizika, uključivanje svih društvenih aktera u preventivnu akciju.

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu – oko 19,8 miliona ljudi je u 2022. na globalnom planu umrlo od ovih stanja, što predstavlja oko 32 odsto svih smrtnih ishoda.

Među ovim bolestima, ističu se srčani i moždani udar, koji su udruženo činili čak 85% zabeleženih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti u posmatranoj 2022. godini, na nivou sveta. Ono što je posebno značajan podatak jeste da je oko ¾ smrti od bolesti srca i krvnih sudova zabeleženo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Poslednji podaci iz 2025. godine govore da je u našoj zemlji, broj umrlih od bolesti sistema krvotoka iznosio 44.603 (20.659 muškaraca i 23.944 žene), što je činilo oko 46,8 odsto svih smrtnih ishoda, stoji na sajtu Gradskog zavoda za javnno zdravlje Beograd.

U Beogradu je ovaj udeo nešto manji, ali je i dalje značajnog obima: 9.267 (4.264 muškaraca i 5.003 žene) preminulih od bolesti sistema krvotoka činilo je 43,5 odsto svih umrlih osoba u beogradskom regionu u 2025. godini.

Prevencija kao ključ zdravlja srca i krvnih sudova

Kardiovaskularne bolesti dele nekoliko zajedničkih faktora rizika koji se mogu povezati i sa nastajanjem različitih oboljenja iz grupe poznate kao hronične nezarazne bolesti (maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti, šećerna bolest, i konačno, bolesti srca i krvnih sudova).

Ovi faktori rizika povezuju se sa našim svakodnevnim ponašanjem i stoga je njihova važnost za preventivno delovanje ogromna. Nezdrava ishrana, upotreba duvana, alkohola i nedovoljna fizička aktivnost mogu ostvariti različite posledice po zdravlje, koje se kasnije reflektuju na stanje srca i krvnih sudova.

Procene efekata po zdravlje koji se mogu ostvariti kontrolom određenih ponašanja, izuzetno su značajne – posmatrajući na globalnom planu brojevi govore da se u jednoj godini, upotreba duvana može povezati sa 8 miliona smrtnih ishoda, prekomerni unos soli doprinosi pojavi oko 1,8 miliona smrti, više od 1,5 miliona smrtnih ishoda odnesu hronične nezarazne bolesti kao posledica upotrebe alkohola i oko 830.000 smrti nastupi kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti.

Važan je i pogled na prevenciju bolesti srca i krvnih sudova iz ugla koji se ponekad nedovoljno ističe – ugla socijalnih determinanti zdravlja, kao različitih društvenih ekonomskih, sredinskih i psihosocijalnih činilaca koji se povezuju sa određenim zdravstvenim ishodima.

U kontekstu kardiovaskularnog rizika, delovanje socijalnih determinanti zdravlja posmatra se kroz tri nivoa – individualni, interpersonalni i nivo zajednice. Kako bi se ilustrovao značaj ovih činilaca, navodi se situacija u kojoj se opaženo usporavanje u smanjenju opterećenja bolestima srca i krvnih sudova u nekim društvima direktno pripisuje uticaju socijalnih determinanti zdravlja, što jasno ukazuje i na putanju buduće javnozdravstvene akcije.

Pored promena u navikama pojedinca, rad na nivou zajednice može pružiti ključan doprinos smanjenju opterećenja društva kardiovaskularnim bolestima, prvenstveno kroz stvaranje okruženja koja će proizvoditi podsticaje za izbor zdravih životnih stilova kod građana.

Izvor: N1