Međunarodne novinarske organizacije: Spirala nasilja nad novinarima u Srbiji se intenzivira uz potpunu nekažnjivost

Međunarodne novinarske organizacije izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog spirale nasilja nad novinarima u Srbiji, koja se intenzivirala tokom proteklih nedelja, saopštio je ANEM.

Od njihove međunarodne misije u Beogradu u martu, kako dodaju, pretnje smrću na internetu, kao i pretnje seksualnim nasiljem usmerene protiv profesionalaca u nezavisnim medijima i njihovih porodica, sve su učestalije i gotovo u potpunosti prolaze nekažnjeno.

Organizacije hitno ponavljaju svoje pozive srpskim vlastima da prekinu klimu nekažnjivosti tako što će procesuirati one koji napadaju medijske profesionalce, uzdržati se od korišćenja opasne retorike i javno osuditi svaki pokušaj ućutkivanja izveštavanja od javnog interesa.

"Iako su srpske vlasti od misije aktivnije reagovale na kršenja slobode medija dokumentovana na Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinara, ti odgovori nisu na odgovarajući način odražavali razmere problema, nisu doveli do konkretnih rezultata ili relevantne vlasti na njih nisu adekvatno odgovorile. Imajući u vidu najnoviji odgovor, kojim ponovo nije osuđena preteća retorika državnih zvaničnika, dolepotpisane organizacije pozivaju vlasti da upozorenjima pristupe s ozbiljnošću koju ona zaslužuju, da sankcionišu kršenja slobode medija i da obezbede zaštitu novinara koji su već predugo izloženi dehumanizaciji", navodi se u zajedničkom saopštenju Evropske federacije novinara (EFJ), Free Press Unlimited (FPU), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT), Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), Međunarodne federacije novinara (IFJ), Index on Censorship i Reportera bez granica (RSF).

Od početka ove godine, platforma Mapping Media Freedom zabeležila je 31 pretnju smrću na internetu usmerenu protiv 44 medijska profesionalca.

Dodaje se da se istaknute ličnosti poput predsednika Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Verana Matića, kolumnista Danasa i voditelja podkasta „Dobar Loš Zao“ Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina, novinara Dinka Gruhonjića i Predraga Simonovića, kolumniste Radara, suočavaju gotovo svakodnevno s uznemiravanjem, koje uključuje i pretnje njihovim porodicama i deci. 

Veranu Matiću, koji je u emisiji u udarnom terminu predstavljen kao „državni neprijatelj“ i koji je nedavno napadnut na ulici, ovog meseca upućene su pretnje na internetu u kojima se navodi da treba biti „ostavljen da umre i rastrgnut od strane životinja“ i da mu treba „odseći glavu“.

Samo pretnje novinarima Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu čine najmanje šest zabeleženih pretnji smrću. Njihovim majkama su takođe upućene pretnje seksualnim nasiljem, kao i Kulačinovoj ćerki prošle godine. 

Među 19 članova porodica koji su bili meta pretnji, posebno brutalan bio je komentar upućen novoimenovanom direktoru vesti N1 Branislavu Šovljanskom, u kojem se navodi: „je*aćemo vam decu, vašu porodicu, sve što imate, i uradićemo to polako“. 

Pretnje seksualnim nasiljem upućene su i malom detetu Predraga Simonovića, bivšeg policijskog inspektora i kolumniste nedeljnika Radar, kome su takođe redovno upućivane pretnje, uključujući i pretnje smrću.

Organizacije ističu da državne institucije i politički akteri koji su podsticali i širili mržnju prema ovim medijskim profesionalcima snose odgovornost za svakodnevne pretnje kojima su oni izloženi. 

"Uprkos ponovljenim obećanjima datim evropskim institucijama i civilnom društvu, vlasti i dalje ne uspevaju da procesuiraju počinioce napada, čak i u slučajevima kada su počinioci identifikovani. Nekoliko novinara, uključujući Marka Vidojkovića i, najnovije, slobodnog novinara Aleksandra Radića, bilo je prinuđeno da ode u egzil zbog bezbednosnih razloga. Ovo nasilje nije ograničeno samo na poznate novinare; lokalni novinari, koji su vidljiviji i ranjiviji u svojim zajednicama, suočavaju se sa još većim rizicima", ističe se u saopštenju.

Nedavno prebijanje profesora Stevana Filipovića u Beogradu, pred više svedoka, napominju, jasno pokazuje da je fizičko nasilje iz političkih motiva sve prisutnije u Beogradu. Posebno zabrinjava i uništavanje automobila sina novinara i programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića. 

"Nezavisni novinari više nisu bezbedni u Srbiji. Sve dok napadi ostaju nekažnjeni, medijski profesionalci su više nego ikada izloženi riziku da budu napadnuti ili čak ubijeni. Ovaj obrazac nekažnjivosti proteže se i na pravosudni sistem u celini. Tokom 2025. godine, pravosudni organi su uspeli da obezbede samo tri osuđujuće presude protiv odgovornih za krivične napade na novinare. Kontinuirana nekažnjivost u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, zajedno sa nekažnjenim ubistvima Dade Vujasinović i Milana Pantića, ukazuje na sistemski neuspeh krivičnopravnog sistema, kao i na širu eroziju vladavine prava", navode međunarodne novinarske organizacije u saopštenju.

Nijedan slučaj u 2026. godini još nije rešen

Usled eskalacije nasilja, potpisane organizacije ponavljaju svoj poziv vlastima da slučajevima pristupe sa ozbiljnošću koju oni zaslužuju. Kako navode, iako je pozitivno što su srpske vlasti postale spremnije da sarađuju sa platformom Saveta Evrope, ti odgovori retko predstavljaju stvarni napor da se rešavaju prijavljeni slučajevi. 

Podsećaju i da nijedan slučaj još nije rešen u 2026. godini. 

"Pored toga, ostaje pitanje da li su nadležni organi odgovorili na niz nedavnih upozorenja. Na primer, zvanični odgovor Republičkog javnog tužilaštva Srbije od 17. avgusta, koji se odnosi na omalovažavajuće i preteće izjave upućene novinarima tokom skupštinske rasprave, duboko zabrinjava. Umesto da prizna i osudi preteću prirodu tih izjava, posebno izjavu ministra kulture da „Gruhonjiću treba da se desi nešto loše“, koja se odnosila na novinara Dinka Gruhonjića, odgovor tužilaštva usredsredio se isključivo na činjenicu da se „omalovažavanje“ prema Krivičnom zakoniku ne goni po službenoj dužnosti — pravnu tehnikaliju koja nikada nije bila sporna. Takav odgovor nije samo razočaravajući, on još jednom odražava kontinuiranu nekažnjivost na terenu i hitnu potrebu da državni zvaničnici javno istupe i osude takve pojave. Medijski profesionalci više ne smeju biti izloženi javnom progonu niti smatrani legitimnim metama takvog progona", zaključuju organizacije.

Izvor: N1