Nova studija otkrila iznenađujuću vezu između kafe, mišića i hormona

Šoljica kafe nešto je za čim mnogi od nas posežu najmanje jednom dnevno, a istraživače već dugo zanimaju zdravstvene koristi i rizici povezani sa redovnim unosom kofeina.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „European Journal of Nutrition“, istraživači su posebno proučavali povezanost kafe sa metabolitima, odnosno hemijskim supstancama koje nastaju prirodnim procesima u organizmu, kardiometaboličkim pokazateljima, koji ukazuju na zdravlje srca i regulaciju šećera u krvi, kao i polnim hormonima poput testosterona, prenosi Science alert.

Tim istraživača, predvođen stručnjacima sa Univerziteta u Ouluu u Finskoj, otkrio je da ljudi koji piju više kafe uglavnom imaju manje uskladištenih masti u telu i veću masu skeletnih mišića, odnosno mišića koji omogućavaju kretanje, iako su njihove vrednosti indeksa telesne mase (BMI) uglavnom bile slične.

Ipak, najviše pažnje privukla je analiza polnih hormona.

Kod muškaraca je veća konzumacija kafe bila povezana sa povoljnijim odnosom glukoze i insulina, višim koncentracijama ukupnog i raspoloživog testosterona, kao i višim nivoima globulina koji vezuje polne hormone (SHBG), proteina koji prenosi polne hormone kroz krv.

Kod žena su ove veze bile slabije. Veća konzumacija kafe bila je povezana sa višim nivoima SHBG-a i manjom količinom slobodno dostupnih androgenih hormona, grupe polnih hormona kojoj pripada i testosteron.

„Kafu svakodnevno konzumiraju milioni ljudi, a ipak i dalje iznenađujuće malo znamo o tome kako je ona povezana sa našim metabolizmom i hormonima“, rekao je nutricionista Luka Verost sa Univerziteta u Ouluu.

A zatim je dodao:

„U našim rezultatima posebno se izdvojio specifičan hormonski obrazac koji nije nestao ni kada smo uzeli u obzir BMI i faktore životnog stila, pri čemu se nekoliko ovih povezanosti razlikovalo između muškaraca i žena“.

Studija je analizirala podatke 2.264 učesnika starosti 46 godina, posmatrajući njihove navike u konzumiranju kafe i različite zdravstvene pokazatelje u jednom trenutku. Istraživači, dakle, nisu pratili učesnike tokom dužeg vremenskog perioda.

Pored ostalih rezultata, istraživači su utvrdili da je veći unos kafe povezan i sa nižim nivoima aminokiselina razgranatog lanca (BCAA). Previsoke koncentracije ovih sastavnih delova proteina u krvi ranije su povezivane sa lošijim metaboličkim zdravljem.

„Obrnuta povezanost između unosa kafe i nivoa BCAA u krvi kod muškaraca i žena posebno je vredna pažnje“, naveli su istraživači i dodali da "iako su BCAA esencijalne aminokiseline koje učestvuju u važnim metaboličkim signalnim putevima, njihovi hronično povišeni nivoi snažno su povezani sa insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, kardiovaskularnim bolestima, masnom bolešću jetre i povećanim rizikom od hipertenzije".

Rezultati, dakle, ukazuju na to da bi kafa mogla povoljno da utiče na metaboličko zdravlje i da bi hormonski putevi mogli da budu deo objašnjenja. Ovu povezanost istraživači poslednjih godina sve detaljnije proučavaju.

„Grupe sa većim uobičajenim unosom kafe imale su manje telesne masti, unos kafe bio je obrnuto povezan sa nivoima BCAA u krvi kod oba pola, a nezavisno je bio povezan i sa specifičnim hormonskim profilom koji se razlikovao između polova i koji bi mogao da bude značajan za metabolizam, naročito kod muškaraca“, naveli su autori studije.

Od mogućeg poboljšanja raspoloženja do povećanja nivoa holesterola, mnogo istraživanja posvećeno je uticaju kafe na ljudski organizam. S obzirom na to da ovaj napitak sadrži više od hiljadu bioaktivnih jedinjenja, ostaje još mnogo toga što bi trebalo istražiti.

Kada je reč o kafi i zdravlju, postoji i veliki broj promenljivih faktora. Način na koji je kafa pržena ili pripremljena, količina koja se svakodnevno konzumira, genetika pojedinca i životne navike, poput pušenja, mogu na različite načine da utiču na njeno delovanje.

Zato su dodatni podaci, poput onih dobijenih ovom studijom, važni kako bi se bolje razumelo šta kafa zapravo čini našem organizmu. Sledeći korak bio bi da se ovi rezultati provere tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se utvrdilo kakav uticaj navike u konzumiranju kafe mogu imati tokom vremena.

„Buduće longitudinalne i interventne studije potrebne su kako bi se utvrdila uzročno-posledična veza i identifikovala bioaktivna jedinjenja iz kafe koja su uključena u ove procese“, zaključili su istraživači.

Izvor: N1