Kako da znate da vam je telefon zaražen špijunskim softverom

Nakon što su studenti u blokadi objavili da su bili meta špijunskog softvera, postavilo se pitanje kako uopšte prepoznati da li vam je telefon zaražen. Iako se sofisticirani programi teško otkrivaju bez forenzičke analize, postoje određeni znaci koji mogu ukazati na napad, a Epl i Gugl nude određene mehanizme korisnicima da bi se zaštitili.

Stručnjaci za digitalnu bezbednost u Kanadi potvrdili su da je najmanje jednom aktivisti pokreta studenata u blokadi telefon bio zaražen špijunskim softverom izraelske kompanije NSO – Pegasus. Zatim je i SHARE Fondacija, forenzičkom analizom, utvrdila da su uređaji još dvoje ljudi zaraženi novom verzijom NoviSpy spajvera koji je u Srbiji otkriven 2024. godine.

Od početka 2026. godine najmanje 14 osoba u Srbiji bilo je targetirano različitim vrstama naprednog spajvera. Mete napada bili su članovi studentskog pokreta i aktivisti, a targetirani su i narodni poslanik i lokalni odbornik opozicionih stranaka.

Spajver ima pristup svim podacima na uređaju, uključujući celokupnu komunikaciju, kontakte, fotografije, sadržaj aplikacija i druge fajlove, objašnjavaju u SHARE fondaciji. Ima mogućnost i da tajno snima ekran uređaja, kao i da aktivira mikrofon ili kameru.

Špijunski softver je teško otkriti, naročito sofisticirane vrste poput Pegasusa i Predatora, koje se najčešće otkrivaju tek forenzičkom analizom. Ipak, mogu se pojaviti neki suptilni znaci, poput pregrevanja ili usporavanja uređaja, kao i aktiviranja kamere ili mikrofona kada ih korisnik ne koristi.

Iako sofisticirani špijunski softver može ostaviti malo ili nimalo vidljivih tragova, nagli pad performansi ili promene u povezivanju mogu biti rani znak upozorenja.

Još jedan očigledniji pokazatelj da ste bili meta sofisticirane kampanje jeste zvanično upozorenje o pretnji koje pošalju Epl (Apple), Meta ili Gugl (Google).

O Epl obaveštenjima o pretnjama

"Epl" obaveštenja o pretnjama namenjena su korisnicima koji su možda bili pojedinačno meta napada špijunskim softverom koji, kako navodi ova kompanija na svojoj zvaničnoj stranici, koriste plaćeni napadači, verovatno "zbog toga ko su žrtve ili čime se bave".

Ovakvi napadi koštaju milione dolara i često imaju kratak period upotrebljivosti, zbog čega ih je mnogo teže otkriti i sprečiti, pa velika većina korisnika nikada neće biti meta ovakvih napada.

Prilikom otkrivanja takvih napada iz "Epla" ističu da se oslanjaju isključivo na sopstvene informacije o bezbednosnim pretnjama i interne istrage, te obaveštenja o pretnjama predstavljaju upozorenja visokog stepena pouzdanosti da je određeni korisnik bio pojedinačna meta napada komercijalnim špijunskim softverom.

Kako se dostavljaju obaveštenja o pretnjama

Kada Apple otkrije aktivnosti koje odgovaraju napadu komercijalnim špijunskim softverom, ciljnom korisniku šalje obaveštenje tako što se na korisnikovom ajfon uređaju pojavljuje “Apple Threat Notification” upozorenje, na zaključanom ekranu i u Podešavanjima.

Da biste proverili da li je Apple obaveštenje o pretnji autentično, prijavite se na account.apple.com. Ako je Apple zaista poslao obaveštenje, ono će biti jasno vidljivo na vrhu stranice nakon prijavljivanja.

Ako dobijete Epl obaveštenje o pretnji

Nakon što korisniku stigne obaveštenje o pretnjama, iz "Epla" preporučuju uključivanje “Lockdown Mode”, to jest režima zaključavanja, koji pruža viši nivo bezbednosti uz smanjenu funkcionalnost. Na primer, blokira većinu priloga u porukama i dolazne "FejsTajm" pozive, pod uslovom da u prethodnih 30 dana niste pozvali taj kontakt.

Nakon toga "Epl" savetuje da korsnik što pre potraži svet stručnjaka, koje u Srbiji pružaju u SHARE fondaciji.

Kompanija "Epl" ističe da svojim korisnicima nikada neće tražiti da kliknu na link, otvore fajl, instaliraju aplikaciju ili profil, niti da putem imejla ili telefona dostave lozinku za "Epl" nalog ili verifikacioni kod, kako bi dobili dodatne informacije o napadu.

Iz laboratorije za digitalnu forenziku, Citizen Lab sa Univerziteta u Torontu apeluju na sve korisnike, posebno na one koji su zbog svog identiteta ili posla izloženi povećanom riziku, da redovno ažuriraju sve svoje uređaje.

Kako zaštititi Android uređaj?

S druge strane Gugl nudi zaštitu Android uređaja od špijunskog softvera pod nazivom Advanced Protection, koji evidentira pokušaje upada, štiti od USB napada i pruža mogućnost isključivanja automatskog povezivanja sa nezaštićenim mrežama.

Znaci koji ukazuju da je u uređaju instaliran neki zlonamerni softver jesu usporenost uređaja, manje slobodnog prostora nego ranije, poruke o prisustvu virusa.

Raniji slučajevi špijuniranja u Srbiji

Amnesti je krajem 2024. prvi put otkrio ranije nepoznati Android špijunski softver koji je nazvao NoviSpy. Prema forenzičkim nalazima, korišćen je protiv novinara i aktivista u Srbiji. Može da izvlači podatke sa telefona i daljinski aktivira mikrofon i kameru. AmnesTI navodi da sa visokim stepenom pouzdanosti NoviSpy može pripisati BIA.

Amnesty je u martu 2025. objavio da je pronašao dokaze da su dva novinara BIRN-a u Srbiji bila meta Pegasus špijunskog softvera u februaru 2025.

U februaru 2025. Amnesti je objavio nalaze o telefonu srpskog studentskog aktiviste. Forenzička analiza pokazala je da je Cellebrite iskorišćen za zaobilaženje zaštite Android telefona i dobijanje root pristupa, a nakon toga je pokušana instalacija nepoznate Android aplikacije, što je bilo u skladu sa ranije dokumentovanim slučajevima NoviSpy-ja. Kompanija je u februaru 2025. saopštila da je obustavila korišćenje svojih proizvoda kod „relevantnih korisnika“ u Srbiji nakon Amnestyjevog izveštaja.

Ovi slučajevi se nalaze pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal već dve godine.

Pored korišćenja funkcija za zaštitu od špijunskog softvera, svi korisnici bi trebalo da budu oprezni prilikom kliktanja na linkove koje šalju nepoznate osobe.

Istovremeno, na Android uređajima treba izbegavati “sideloading”, odnosno instaliranje aplikacija iz izvora van zvaničnih prodavnica, i voditi računa da operativni sistem i aplikacije budu u potpunosti ažurirani jer ažuriranje često zatvara ranjivosti koje špijunski softver koristi.

Gugl podrška savetuje i da možete vratiti Android uređaj na fabrička podešavanja ili da zatražite pomoć od kompanije koja je proizvela vaš uređaj.

Podsetimo, upotreba špijunskog softvera predstavlja krivično delo u Srbiji.

Izvor: N1