Kinesko zlato, rumunska voda: 28 rumunskih organizacija traži od Bukurešta da ne prepusti Dunav

Rumunske NVO zahtevaju prekogranične konsultacije o Zijinovom planu za rudarsko-metalurški kompleks „Čukaru Peki" i „Malka Golaja" kod Bora i Zaječara

Dvadeset osam rumunskih nevladinih organizacija uputilo je u ponedeljak, 17. avgusta, pismo Diani-Andi Buzoianu, ministarki životne sredine, voda i šuma Rumunije, sa zahtevom da Rumunija pokrene prekogranične javne konsultacije o rudarsko-metalurškom kompleksu „Čukaru Peki" i „Malka Golaja", koji u istočnoj Srbiji planira kineska kompanija Zijin Mining. Pitanje najveće planirane rudarske ekspanzije u Srbiji time se prvi put formalno internacionalizuje.

Rumunske organizacije ukazuju na prekogranični uticaj koji bi novi kompleks imao na Rumuniju. Projekat se nalazi u slivu Timoka, koji se uliva u Dunav na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, svega nekoliko kilometara od rumunske opštine Gruja, gotovo tačno na granici okruga Mehedinci i Dolž. Nizvodno slede okruzi Olt, Teleorman, Đurđu, Kalaraš, Jalomica, Konstanca i Tulča, uključujući deltu Dunava.

Organizacije se pozivaju na Konvenciju iz Espoa o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i posebno na njen Protokol o strateškoj proceni uticaja (Kijevski protokol iz 2003), koji obavezu prekograničnih konsultacija proširuje sa pojedinačnih projekata na planove i programe. Član 10 Kijevskog protokola obavezuje državu porekla da potencijalno pogođenu državu obavesti „što je ranije moguće" i da njenoj javnosti učini dostupnim plan i izveštaj o strateškoj proceni, i to na njenom jeziku. I Srbija i Rumunija su potpisnice Konvencije i Protokola.

Vlada Srbije je 18. juna 2026. donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene za budući kompleks. Izradu plana finansira Serbia Zijin Mining d.o.o., deo kineske grupe Zijin Mining, drugog najvećeg proizvođača bakra u Evropi, koja proizvodnju namerava da proširi na 850.000 tona godišnje, najvećim delom za izvoz u Kinu. Plan pokriva industrijsko područje od 126 kvadratnih kilometara na teritorijama Bora i Zaječara i predviđa širenje podzemnog rudnika Čukaru Peki, novi kombinovani površinski i podzemni rudnik bakra i zlata Malka Golaja na više od 1.000 hektara, flotacijsko jalovište od oko 1.900 hektara u dolini Kriveljske reke i novi metalurški kompleks van gradskog jezgra Bora, sa topionicom kapaciteta do 400.000 tona godišnje i pratećom fabrikom sumporne kiseline. Predviđeno je i raseljavanje, odnosno eksproprijacija dela lokalnog stanovništva.

Plan predviđa i zahvatanje više od 800 litara u sekundi iz Crnog Timoka, što je otprilike polovina letnjeg proticaja reke, dok je Kriveljska reka određena za lokaciju jalovišta. Oba vodotoka se preko Timoka ulivaju u Dunav. Sam koncept plana (Elaborat) navodi da bi Bor, preko Borske reke, Timoka i Kriveljske reke, „potencijalno mogao izazvati prekogranično zagađenje voda u nizvodnim podunavskim zemljama (Rumuniji i Bugarskoj)".

Rumunske organizacije posebno ističu uticaj na vlašku nacionalnu manjinu, istorijski koncentrisanu u borskom i zaječarskom okrugu. U selu Krivelj, koje leži neposredno na Kriveljskoj reci, Vlasi čine oko 60 odsto stanovništva. Specijalni izvestioci UN izrazili su još u avgustu 2025. zabrinutost da teret Zijinovog širenja nesrazmerno pada na ovu manjinu i upozorili na rizik od daljeg raseljavanja. Vlaška zajednica je zvanično priznata nacionalna manjina, zaštićena Ustavom Srbije i međunarodnim pravom.

U obuhvatu plana zabeleženo je više od 280 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i 16 tipova staništa od međunarodnog značaja. Terenska istraživanja na Malkoj Golaji tokom 2025. evidentirala su 91 vrstu zaštićenu Bernskom konvencijom, 21 vrstu sa Direktive EU o staništima i 29 sa Direktive o pticama. Plan zahvata i kulturni koridor star 7.000 godina, sa antičkim rimskim vilama rustikama i putevima u atarima Nikoličeva i Slatine, a UNESCO lokalitet Gamzigrad-Romulijana nalazi se na oko šest kilometara od planiranog rudnika Malka Golaja.

Otpor projektu u Srbiji već postoji. Na ranom javnom uvidu, koji je trajao do 3. avgusta, peticiju protiv projekta potpisalo je oko 2.000 građana Zaječara za približno tri sata, a podneto je i oko 300 pisanih primedbi. Pismo rumunskih organizacija stiže i nakon krivične prijave protiv Zijina zbog nezakonite seče šume na Malkoj Golaji, posle koje je republička šumarska inspekcija naložila hitnu obustavu radova. Kompanija je i ranije kršila propise: 2020. godine borska gradska uprava podnela je krivičnu prijavu protiv rukovodstva topionice zbog koncentracija sumpor-dioksida koje su dostizale 2.285 mikrograma po kubnom metru, uz zakonski limit od 350, a 2024. je Zijin Copper kažnjen sa dva miliona dinara zbog nelegalne gradnje rudarskog objekta u Boru.

Od svog ministarstva rumunske organizacije traže da diplomatskim putem zatraži da Srbija formalno obavesti Rumuniju po članu 10 Kijevskog protokola i da Rumuniji obezbedi status potencijalno pogođene strane. To bi značilo da rumunski organi, opštine i građani, kao i vlaška zajednica u Srbiji, dobiju nacrt plana i izveštaj o strateškoj proceni na rumunskom jeziku, istovremeno sa srpskom javnošću. Organizacije traže i nezavisne ekspertske procene prekograničnog i kumulativnog uticaja, koje bi obuhvatile i najnovije proširenje površinskog kopa „Južni revir" u Majdanpeku i izmeštanje reke Mali Pek, kao i da Rumunija pitanje pokrene bilateralno sa srpskim Ministarstvom zaštite životne sredine i Evropskom komisijom, budući da je prekogranična saradnja u oblasti životne sredine deo pravnih tekovina EU u Poglavlju 27.

„Godinama nam ponavljaju da su Bor i Majdanpek 'lokalna priča'. Nisu. Ono što se izlije u Kriveljsku reku i Timok ne zaustavlja se na granici, već stiže u Dunav, na tromeđu tri države. Srbija je potpisnica Kijevskog protokola, a njen sopstveni planski dokument priznaje mogući prekogranični uticaj na Rumuniju i Bugarsku. To znači da je dužna da obavesti susede što je ranije moguće. Rani javni uvid je već održan, a Rumunija do danas nije obaveštena, pa odgovore sada traže sami susedi", izjavio je Martin Stanojević iz inicijative Timočka Buna, koja je sa rumunskim partnerima sarađivala na pripremi pisma.

Nacrt Prostornog plana i izveštaj o strateškoj proceni uticaja očekuju se u roku od dvanaest meseci od odluke Vlade, nakon čega sledi javni uvid od najmanje 30 dana i javna sednica.