Od 18 milijardi 2012. do 42 milijarde evra danas: Kako se kretao javni dug Srbije
Javni dug Srbije povećan je u avgustu ove godine u odnosu na jul za 10,5 milijardi dinara (oko 89 miliona evra) i na kraju avgusta iznosio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), piše danas Forbs Srbija.
Gotovo 80 odsto duga je u stranoj valuti. Direktne obaveze države su na kraju avgusta iznosile 40,24 milijarde evra. Od toga je unutrašnji dug 10,99 milijardi, a spoljni gotovo tri puta veći i iznosi 29,25 milijardi evra.
Tu su i indirektne obaveze, odnosno garancije koje je država dala. One ukupno iznose 1,68 milijardi evra. Nešto više od 600 miliona evra je indirektni dug u zemlji, isključivo prema poslovnim bankama. Spoljni indirektni dug iznosi 1,07 milijardi evra.
Javni dug je na kraju 2000. godine iznosio 14,2 milijarde evra. To je, međutim, bilo gotovo 180 odsto vrednosti BDP-a. Na kraju ovog avgusta iznosio je 41,9 milijardi ili tri puta više, ali je udeo u BDP-u drastično manji i iznosi 43,3 odsto.
Šest godina nakon petooktobarskih promena, 2006. udeo duga se u BDP-u smanjio na samo 30 odsto. Nominalno dug je na kraju te godine iznosio 9,3 milijarde evra.
Najniži dug Srbija je imala na kraju 2008. Njegovo učešće se u odnosu na BDP smanjilo na 25,8 odsto, a dug je tada iznosio 8,8 milijardi evra.
Na kraju 2012. godine dug je iznosio 17,7 milijardi evra, što znači da se država za te četiri godine zadužila za gotovo devet milijardi dinara.
Dve godine kasnije, dakle na kraju 2014. udeo duga u poređenju sa BDP-om popeo se iznad kriterijuma iz Mastrihta i iznosio je 63,4 odsto. Najveći je bio godinu kasnije kada je država otpočela proces fiskalne konsolidacije. Na kraju 2015. godine dug je iznosio nominalno 24,8 milijardi dinara, a udeo u BDP-u je bio 67,2 odsto.
U odnosu na 2012, na koju se predstavnici vlasti, gotovo svakodnevno, pozivaju u izbornoj kampanji, dug države je danas dva i po puta veći. Tada je iznosio 17,7 milijardi, danas je gotovo 42 milijarde evra. Kada se, međutim, poredi njegov udeo u BDP-u, razlika je obrnuta. Zbog rasta BDP-a udeo duga je sa tadašnjih 50,8 odsto pao na avgustovskih 43,3 odsto.
Između 2015. i 2018. godine javni dug je smanjen za otpilike milijardu evra, ali zbog pandemije kovida, izdašnih davanja države i investicionog „buma“, bez ikakvog jasnog prioritetnog plana i transparentnosti u odabiru partnera, ponovo počinje da raste.
Od 2020. do danas on je gotovo udvostručen. Na kraju prve godine pandemije „kovid“ iznosio je 26,6 milijardi evra, danas je dostigao skoro 42 milijarde.
Prema poslednjim podacima, na prvom mestu poverilaca su kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 12,9 milijardi evra. Na drugom mestu su vlasnici državnih dugoročnih hartija, emitovanih u dinarima, sa 6,9 milijardi evra.
Poslovnim bankama po osnovu kredita Srbija je na kraju ovog avgusta dugovala 5,5 milijardi evra, a Izvozno-uvoznoj banci Kine 2,8 milijardi dinara.
Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih načina zaduživanja. Naime, prema podacima Uprave za javni dug krediti od banaka porasli su sa nepunih 200 miliona evra na 5,5 milijardi evra za samo šest godina.
Izvor: Danas.rs