Pravoslavni vernici obeležavaju 7. januara Božić. To je najradosniji praznik koji obiluje običajima koji traju danima pre samog praznika.
Božić se praznuje kao dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. Slavi se u krugu porodice i traje tri dana. Drugog dana se obeležava Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan je posvećen arhiđakonu Stefanu.
U nekim mestima, kako bi se prvo omrsili na dan Božića uzima se parče sira i gutljaj vina. Ljudi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.
Na sam dan Božića ne ide se u goste, ali izuzetak je položajnik koji je prvi i jedini gost u kući, a on bi trebalo da donese sreću, napredak, radost i ljubav. Dolazi rano ujutru, a može biti i slučajni prolaznik koji je tog jutra svratio u kuću.
Običaji koji se vezuju za ovaj praznik
Mnogi običaji vezani su za ovaj dan i oni se razlikuju od mesta do mesta, ali oni koji su zajednički svima su: polaganje badnjaka, zastiranje slamom, kvocanje i pijukanje, pravljenje česnice i dolazak položajnika.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić, prethodi mu četrdesetodnevni post i nije tako strog kao uskršnji post. Božić, ma na koji dan pao, je mrsni dan, a trpeza je bogata.
Česnica
Zaduženje domaćice je da rano na Božićno jutro zamesi testo od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić.
Česnica ima ulogu slavskog klača na Božić. Kada svi članovi porodice stanu za sto, domaćin prvo zapali sveću, kadionicom okadi ikone, kandilo i sve prisutne i preda nekom mlađem kadionicu da okadi celu kuću.
Ukućani česnicu lome međusobom i onaj ko u svom parčetu pronađe novčić imaće sreće cele godine.
Izvor: N1
