Uoči Badnjeg dana bdi se, bdeniše i ne spava – otud mu i naziv u srpskom jeziku: badnji, nastalo od b’diti, a to znači dan nespavanja, bdenja. Ujutro rano, seče se badnjak.
Na Badnji dan strogo se posti i po starom običaju jede žito sa medom, u spomen na drevnu praksu pripremanja oglašenih za krštenje na praznik Hristovog Rođenja.
Domaćin u ranu zoru odlazi u šumu i bira stablo za badnjak. Obično je to mladica debljine ruke. Domaćin mora iz tri puta da obori stablo pazeći da drvo padne na istočnu stranu. Ukoliko ne uspe, drvo se otkida usukivanjem i lomljenjem. U nekim mestima, pre nego što seče, domaćin prospe malo vina i baci šaku žita. Ponegde badnjak prizivaju i sa „badnjače veseljače“, a dobro je kada se stablo iseče da na otsečku ostane „brada“.
U nekim mestima seku tri badnjaka, pa jedan proglase za glavni badnjak, drugi za badnjačicu, a treći za njihovo dete – badnjače. I okolini Leskovca, badnjače zaviju u dečje košulje i nose po kući.
Na Crnogorskom primorju, bio je običaj da se seče onoliko badnjaka koliko ima čeljadi u kući.
Badnjak se donosi do kuće i prislanja na vrata, domaćica iznosi pogaču koju prisloni na bradu badnjaka, onda domaćin unosi deblo i stavlja ga na ognjište, a dečica prosipaju slamu po čitavoj kući ili na gomilu kraj badnjaka.
Domaćin zalije vinom i medom badnjak i pospe žitom. Uz to se govori: „Mi tebe vinom i hranom, a ti nama svakim dobrom i napretkom“.
Potom se badnjak gura na vatru da gori, ponegde domaćin džarne stablo da iskoče varnice. Katkad svi ukućani čekaju da badnjak sagori, a nekad samo domaćin ili najstariji član ostane preko noći da čuva badnjak dok sasvim ne izgori.
U toku Badnjeg dana uglavnom se vrše pripreme za najvažniji deo dana – Badnje veče, kada se okupi sva porodica. Večera se na podu pokrivenom slamom.
U Gornjoj Pčinji domaćin iznese pogaču pred vrata i viče: „Oblače, oblače, Đermane i ostali sveci, dođite da večeramo..“ Večera je UVEK POSNA, a najviše ima meda i oraha.
U nekim selima Pčinje i Dragačeva, cela porodica izvodi igru „kvoc-kvoc“ na silnu radost dece. Kada počne večera, domaćica iznese pogaču koju svi redom lome.
Na Badnje veče se ne zaboravlja stoka i sve što je živo u kući i oko kuće. Posle večere svi se međusobno ljube i žele jedan drugom sretan Božić.
Večera na Badnje veče je žrtvena, za mrtve pretke. Želja je jednostavna; setiti se duša predaka.
Izvor: PRAVOSLAVLJE.NET
