Reklame

Svake godine više hiljada ljudi otkrije na vreme da imaju ozbiljno oboljenje poput raka ili dijabetesa zahvaljujući preventivnim pregledima.

Ove godine, međutim, u vreme kada je ceo zdravstveni sistem usmeren na zbrinjavanje kovid pacijenata, broj preventivnih pregleda koji mnogim građanima spasavaju živote samo u prvih šest meseci ove godine smanjen je za 45,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuje istraživanje „Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije kovida 19 u periodu 2020-2021“, koje su uradili Američka privredna komora (AmCham) u saradnji sa Ekonomskim institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Pri tome, ako se uporede period januar-mart, meseci kada nije bilo korona virusa, i april-jun, vreme kada se Srbija borila sa prvim talasom, broj preventivnih pregleda smanjen je za čak 62,4 odsto.

Istraživanje je obuhvatilo period do juna, nakon koga se Srbija suočila i još uvek se suočava sa širenjem epidemije i mobilizacijom celog zdravstva za brigu o korona bolesnicima, zbog čega je moguće pretpostaviti da mnoge nekovid bolesti i dalje ostaju ispod radara lekara.

Jedna od autorki istraživanja Ljiljana Pejin, sa Ekonomskog instituta, navodi za Danas da „pad realizovanih usluga ima konstantan trend, sa različitim obimom po mesecima, zavisno i od intenziteta epidemije“.

– Jedan deo građana i dalje ne odlazi kod lekara ili se uzdržava u vreme ubrzanog rasta broja zaraženih zbog straha od zaraze, dok je s druge strane zbog posebnih mera zaštite smanjen prijem pacijenata, navodi Pejin.

Posledice činjenice da značajan broj nekovid pacijenta nije dobio zdravstvene usluge biće vidljive narednih meseci i godina, a koliko ljudi je ostalo bez pravovremene dijagnoze može se samo nagađati.

Ako se pogleda na primer rak dojke, istraživanje pokazuje da je u periodu između aprila i juna bilo 90 odsto manje skrininga nego u prva tri meseca 2020. godine, dok je istovremeno broj mamografija smanjen za 20 odsto (6.405 pregleda manje) kada se uporedi prvo polugođe 2020. i četvorogodišnji prosek za ovaj period godine.

Broj drugih dijagnostičkih procedura smanjen je još više, pa je tako broj bronhoskopija, metode koja se koristi za otkrivanje uznapredovanog karcinoma pluća, umanjen za 40 odsto (1.319 manje pregleda).

Upitana da li može da se napravi procena koliko ljudi je ostalo bez dijagnoze zato što je obim preventivnih pregleda skoro duplo smanjen, Ljiljana Pejin kaže da su za sada sveobuhvatne procene radile neke institucije iz inostranstva i to za prvih šest meseci.

– Na primer Kraljevski lekarski koledž iz Velike Britanije procenjuje da će ustanovama iz oblasti respiratorne medicine i gastroenterologije biti potrebno dve godine da zbrinu sve pacijente koji su bili na čekanju, dok će za kardiologiju biti potrebno 18-21 meseci, navodi Pejin.

Sagovornica Danasa takođe objašnjava da se istraživanje o uticaju pandemije na zdravstveni sistem nije bavilo prognozom budućih troškova koji će nastati zbog neblagovremenih dijagnoza, i to zbog nedostatka sveobuhvatnih podatka, ali dodaje da su stručnjaci iz Amerike procenili ove takozvane „skrivene buduće troškove“ zbog odlaganja lečenja, na milijarde dolara.

– Evropske zemlje su u julu napravile procenu da će biti potrebno oko godinu i po dana da se nadoknade svi propušteni pregledi, intervencije i lečenja. Prave procene ne uključuju samo troškove lečenja, već i izgubljene radne sate i druge negativne efekte gubitka zdravlja. Eurostat je objavio podatke o „višku broja umrlih“ („excess deaths“) u evropskim zemljama, koji potvrđuju saznanja o povećanju broja fatalnih ishoda koja nisu uzrokovana kovid infekcijom, a verovatno su delimično posledica odlaganja lečenja, kaže Pejin.

Kako bi se smanjili pritisci na zdravstveni sistem u vreme epidemije, u istraživanju se daje nekoliko preporuka kao što su uključenje privatnog sektora u borbu protiv epidemije, i u zbrinjavanju hroničnih bolesnika, kao i širenje telemedicine, što je po rečima Ljiljane Pejin praksa koju mesecima unazad primenjuju mnoge zemlje.

– Većina evropskih zemalja je od početka integrisala privatni sektor i njihove usluge se finansiraju iz sredstava socijalnog zdravstvenog osiguranja ili nacionalnih zdravstvenih službi. Čini se da je najjednostavniji prvi korak PCR testiranje, ali je potrebno identifikovati oblasti gde je pomoć privatnog sektora najpotrebnija u smislu dijagnostike ili posebnih usluga za hronične pacijente, odrediti cenu te usluge koju je RFZO spreman da pokrije, i konačno integrisati u informacioni sistem privatne ustanove koje za to ispunjavaju uslove, zaključuje Ljiljana Pejin.

Kontrola skoro duplo manje

I broj kontrolnih pregleda značajno je manji pa je tako u periodu između aprila i juna bilo 45 odsto manje kontrola u ambulantama zdravstvenih ustanova u poređenju sa istim periodom prošle godine, što znači da je jedna broj hroničnih bolesnika ostao bez neophodnog nadzora lekara. Osvrćući se na primer dijabetesa, kao bolesti od koje boluje 600.000 u Srbiji, i koja predstavlja jedan od vodećih faktora rizika za nastajanje teške kliničke slike kod kovid bolesnika, u istraživanju se primećuje da su se nakon „postepenog popuštanja mera mnogi pacijenti vratili u bolnice sa pogoršanom kontrolom glikemije, kao i da je „učestalost ketoacidoze usled loše kontrole dijabetesa značajno povećana“.

Samo petina Beograđana hoće vakcinu

Istraživanje „Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije kovida 19“ pokazalo je i da postoji velika neodlučnost među građanima kada se radi o primanju vakcine protiv korona virusa. Tako podaci iz ankete urađene u Beogradu za potrebe ovog istraživanja pokazuju da najveći deo građana Beograda, nešto manje od polovine, 45 odsto, još uvek nije odlučio da li bi se vakcinisao kada vakcina bude odobrena i dostupna. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina građana je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko devet odsto građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine. Istovremeno, istraživanje konstatuje i da je u tokom prvih šest meseci 2020. godine obuhvat redovnim vakcinama dece niži od istog perioda prethodnih godina, i to u rasponu od pet do 12 odsto, zavisno od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2 odsto, bio je za MMR1 vakcinu, koju i dalje okružuje najveći broj naučno neutemeljenih tvrdnji.

Izvor: Danas