Rajačke pimnice, maleno kameno selo u kome „spava vino“, dom su već generacijama unazad vinogradara u podrumu Zagorac gde je nega vina zasnovana na poštovanju tradicije.
Na tlu istočne Srbije, između vijugavog Timoka i šumovite Alije, na brdu iznad sela Rajac, nikle su kamene kuće u kojima živi vino!
Sagrađene su u periodu između sredine 18, i tridesetih godina 20. veka. Danas imaju oko 60 aktivnih vinskih podruma, od preko tri stotine, koliko ih je nekada bilo.
Magija Rajačkih pimnica traje već vekovima, a domaćini podruma „Zagorac“ svoju pimnicu i tajnu pravljenja vina prenose s kolena na koleno, a od zuba vremena je čuvaju još od njene izgradnje davne 1875. godine.
Svojim izgledom neguje autentičnost čitavog vinskog sela čija se jedinstvenost ogleda u tome što se baš nigde nisu podizala čitava sela samo zbog proizvodnje i čuvanja vina.
Vina u podrumu „Zagorac“ pravljena su sa posebnom pažnjom i posvećenošću, a njeni vlasnici nipošto ne odustaju od tradicije.
Od autohtone sorte, kojom se podrum posebno ponosi, može se naći bela Tamjanika vrhunskog kvaliteta punog ukusa i mirisa.
U ponudi su takođe suvo belo vino Chardonnay, kao i Rajnski Rizling, zeleno žute boje sa zlatnim prelivima, ukroćenih kiselina i bogatog mirisa.
Naš domaćin Cvetković Čedomir posebno je ponosan i na kupažu crvenih sorti Game&Cabernet Sauvignon, sa kojom je u maju ove godine na sajmu meda i vina u Negotinu zasluženo dobio srebrnu medalju.
„Sve što znam naučio sam od naših starih. Nisam rođen ovde, ali se ljubav prema vinu i pivnicama rodila kad i ljubav prema mojoj supruzi, koja je rođena u ovom kraju.“
Bivši železničar, sada strastveni vinar otkrio nam je zašto je vino sa Rajačkih pivnica dobro.
„Vina sa ovog podneblja najbolja su zbog idealnih uslova za vinogradarstvo i proizvodnju vina.“
Kako nam je kazao naš domaćin Negotinska krajina je odličan kraj za proizvodnju vina jer je podneblje slično kao čuveni Bordo u Francuskoj.
Naime, u vreme kada je filoksera harala vinogradima Francuske, sedamdesetih godina 19.veka, Negotinska krajina se pokazala kao idealno područje sa kog su Francuzi rešili da dobavljaju vina.
Negotinska Krajina je svoja vina izvozila u Francusku, Austrougarsku, Nemačku i Rusiju, jer je domaća loza uzgajana na živom pesku uz obale Dunava odolela filokseri, ispričao nam je Čedomir.
„Francuzi su plaćali u zlatu. Jedan dukat za čabar vina. Tako je ovaj kraj procvetao u tadašnje vreme“, priča domaćin.
Rajačka vina okićena nagradama dokaz su zašto se vino naziva i „božijim nektarom“.
Duga tradicija pravljenja vina i mesto koje odoleva vremenu podseća dam nam u životu malo treba da budemo srećni.
