Do početka 56. Zaječarske „Gitarijade“ ostalo je jedva nešto više od mesec dana. U iščekivanju detaljnog programa festivala, i dugo iščekivane vesti o tome koji će bendovi nastupiti u revijalnom delu, aktuelna je diskusija: da li je Zaječar i dalje grad roka?
Organizacioni odbor „Gitarijade“ koji je zasedao pre više od mesec dana doneo je odluku da se 56. po redu festival roka održi 24, 25. i 26. avgusta. Poziv neafirmisanim bendovima za prijavljivanje za učešće upućen je, dok se još uvek čeka detaljni program i vest o tome koji će bendovi nastupiti u revijalnom delu. Ljubitelji roka priželjkuju i nagađaju, ali još uvek nema nekih ozbiljnijih tračeva o tome ko će da nastupi.
Da se ne lažemo – revijalni deo već duže vreme privlači mnogo više pažnje od takmičarskog. Možda je to posledica dugogodišnjeg „neslaganja“ u mišljenju između stručnog žirija i publike, možda i posledice toga da rok u Srbiji i ne spada baš u komercijalne žanrove, možda mladima fali vatra, bunt?
Možda je rok en rol ipak umro? Možda je turbofolk odneo pobedu u sudaru ova dva dijametralno suprotna sveta.
Da li je Zaječar grad roka? Da li rok en rol živi u Zaječarcima?
Prebiram po sećanjima sa „Gitarijade“, počev od najranijih: voz staje kod gradskog stadiona, izlazi masa ljudi, ide ka stadionu, u kampu kraj Hale sportova, naglavačke zakačen nogama za brezu visi lik sa svojom impresivnom čirokanen frizurom koju njegov još impresivniji drugar bepoštedno prska lakom za kosu.
Žicanje za pare – na sablazan radničke klase. Kraj Acine“Tupižnice“ masa rokera i pankera pije pivo, svira akustične gitare, peva. Na svakoj klupi i iole ravnijoj površini neko spava. Matorci komentarišu da vašljive čupavce treba ošišati i poslati na radnu akciju da se dovedu u red, a ne da dangube. Katalizma- meni tada nepoznata reč koja je dopirala iz usta mnogih starijih komšija.
Prepun stadion! Ne tribine, nego ceo teren, od bine do zida, ispred zida, oko zida. Cane reče da smo seljaci. Ili to beše Bajaga? Ili bejahu obojica? Emisija „Brojeći vrane“ i lik koji novinaru odgovara „Ma letite i vi i vaše vrane u….“ revoltiran činjenicom da je vreme loše. Ja, u prvim redovima na koncertu „Van Goga“ usred noći, sa naočarima za Sunce, koja živim svoj životni san da budem na koncertu „Van Goga“…
Tog duha od koga su se pošteni i možda pomalo uštogljeni (malo)građani, pripadnici proletarijata sa strahom zaključavali u svoje domove i gledali na „Gitarijadu“ kao kataklizmu – više nema.
U jednoj od popularnih zaječarskih fejsbuk grupa pojavila se diskusija pokrenuta konstatacijom da je nedavno istraživanje ( neznano koje), sprovedeno ( neznano kada i sa čije strane) pokazalo da samo 9% stanovništva sluša rok.
Nije baš jasno da li se misli na stanovništvo Zaječara, regiona, Srbije – ali varnica je bila dosta za diskusiju i za razmišljanje: Da li rok zaista živi?
Da li je „Gitarijadi“ potreban ozbiljan redizajn, jer realno ako EXIT živi samo tako, što ne bi mogla i „Gitarijada“ uz novo ruho? Koja su vaša sećanja vezana za „Gitarijadu“? Koje ste snove sanjali i dosanjali, ili otpratili u zaborav možda baš na „Gitarijadi“?
