izvor: pixabay.com/amrothman

Kolektivni imunitet se postiže tako što ljude štitimo od virusa a ne tako što ih izlažemo virusu.

Kolektivni imunitet nije nikada korišćen u istoriji javnog zdravlja kao odgovor na epidemiju, a kamoli pandemiju – kazao je danas direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus.

On je istakao da je „kolektivni imunitet pojam koji se koristi za imunizaciju koja omogućava da se neka populacija može zaštiti od virusa“ ako je dovoljno ljudi vakcinisano.

Izjava direktora SZO dolazi nakon što je prošle nedelje grupa naučnika iz različitih zemalja sveta pozvala vlade da dozvole mladim i zdravim ljudima da se vrate normalnom svakodnevno životu, a da se mere zaštite prvenstveno usmere ka rizičnim grupama ljudi.

Ovaj predlog, nazvan „Great Barrington declaration“, sastavilo je troje naučnika koji dolaze sa Oksforda, Harvarda i Stanforda.

– Dolazeći sa strane i levice i desnice, sa različitih strana sveta, svoje karijere smo posvetili zaštiti ljudi. Trenutne zabrane kretanje proizvode strašne kratkotrajne i dugoročne posledice na javno zdravlje…. Da pomenemo nekoliko – manja stopa vakcinacije među decom, pogoršanje ishoda kardiovaskularnih bolesti, manje skrininga za rak, pogoršanje mentalnog zdravlja – što će sve dovesti do veće smrtnosti tokom godina koje dolaze… Održavanje ovih (restriktivnih) mera dok vakcina ne postane dostupna prouzrokovaće nepopravljivu štetu… – navodi se u deklaraciji, koju je do sada potpisalo 9.000 naučnika iz oblasti medicine i javnog zdravlja, 23.000 medicinskih radnika i 400.000 „zabrinutih građana“.

Međutim, kako je otkrio Skaj njuz, pored dokazanih stručnjaka u različitim oblastima, među potpisima postoje i lažna imena poput doktora Džonija Banane, što je bacilo dodatnu senku na ceo predlog.

Trenutno na sajtu posvećenom ovoj deklaraciji ne mogu se videti potpisi.

Za razliku od tvoraca i potpisnika deklaracije protiv restriktivnih mera, direktor SZO smatra da je svako namerno izlaganje mladih ljudi virusu duboko problematično sa stanovišta etike.

On je juče još podsetio da se još uvek ni ne zna koliko dugo osoba koja je preležala koronu ima imunitet, ali ni kakve sve dugotrajne posledice ovaj virus može da ostavi iza sebe.

Pojedini članovi Kriznog štaba u Srbiji ranije su govorili o tihom prokužavanju u Srbiji odnosno mogućnosti stvaranja kolektivnog imuniteta.

Direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine doktor Vladimir Petrović u junu je kazao da je dobro imati tiho prokužavanje, mada ne kod celokupne populacije „jer tako povećavamo nivo kolektivnog imuniteta, da bismo imali imunitet na jesen, kada se opet očekuje više teških slučajeva“.

On je dodao da postoje rizične grupe koje se moraju štiti od virusa, I to pre svega korisnici gerontoloških ustanova, stariji od 65 godina i hronični bolesnici.

Istovremeno, pulmolog Branimir Nestorović u maju je takođe rekao da je sada trenutak da se što veći broj ljudi mlađih od 65 godina zarazi korona virusom.

Od ove njegove izjave kasnije su se ogradili ostali pojedini članovi Kriznog štaba poput Predraga Kona koji je kazao da „epidemiolog ne sme da preporučuje zaražavanje jer je to potpuno suprotno od onoga što treba da radi, da spreči svaku mogućnost zaražavanja“.

– Teoretisanje po tom pitanju nije prihvatljivo pred javnošću. Neko tako može dobiti neku težu formu bolesti, a ko će tada biti kriv – kazao je Kon.

Izvor: Danas