Mnogi pušači često bacaju opuške u uličnu kanalizaciju i ne shvatajući da su takve „deponije“ jednako opasne po životnu sredinu kao da opušak bace direktno u prirodu. Takođe je uobičajena zabluda da su filteri cigareta uglavnom napravljeni od papira ili pamuka i kao rezultat toga nisu toliko štetni po životnu sredinu. Već 2030. godine u morima bi moglo biti više opušaka nego ribe.
Rezultati istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija „Ekolozi bez granica“ ukazuju da veći procenat pušača baca opuške u prirodu nego u pepeljaru ili smeće. Tokom posmatranja pušača, utvrdili su da je oko 40 odsto njih opušak odložilo pravilno, odnosno u kantu za otpatke, dok ga je 44 odsto odložilo nepropisno. Ili su ga bacili na zemlju ili na travu, pored kontejnera, u vodu ili kanalizacioni šaht.
Bacanje u kanalizacioni šaht izgleda kao da opušak nije bačen direktno u prirodu – ali to nije tako. Opušci sadrže plastiku i više od 150 toksičnih materija, koje će pre ili kasnije završiti u našem okruženju, čak i kroz kanalizacioni šaht.
Mogu se desiti dve stvari
„Ako opušak bacimo u kanalizaciju, verovatno će ga uhvatiti filteri komunalnog prečistača. Ako jesu, to će kontaminirati blato i ograničiti kompostiranje i drugu upotrebu u prostoriji. Veliki deo ovog mulja se sagoreva, pa će deo uhvaćenih filtera završiti kao druga spaljena plastika“, upozoravaju Ekolozi bez granica.
Ako prečistač ne zaustavi opušak, njegov put će biti isti kao da je bačen direktno u životnu sredinu, samo nešto duži, dodaje ta nevladina organizacija.
Čađ će biti štetna i za vodu i za kvalitet zemljišta, rast biljaka i opstanak životinja.
„Jedna žeravica može da zagadi hiljadu litara vode i zato je toliko važno da se odlaže samo kao mešani komunalni otpad“, naglašavaju Ekolozi bez granica.
I u ljubljanskom preduzeću za upravljanje otpadom Snaga jasno su da opuške treba odlagati među preostali ili mešani otpad, ali ne u prirodu, odvode ili kontejnere za biološki otpad, jer će ispuštati otrove i sitne plastične čestice u životnu sredinu.
Plastika u filterima za cigarete će se, u principu, raspadati i do deset godina, dok će se u životnu sredinu ispuštati i štetni arsen i olovo.
„Prisustvo žira duvana u zemljištu smanjuje uspeh klijanja i dužinu izdanaka za 27, odnosno 28 odsto, dok se biomasa korena smanjuje za 57 odsto. Istovremeno, naučnici su otkrili smrtonosno dejstvo procednih voda iz duvanskih proizvoda na različite životinjske vrste, poput rakova i puževa. Zagađena voda može zaustaviti razvoj embriona žaba i larvi komaraca ili ih potpuno ubiti, a isto važi i za razne vrste riba“, naglašavaju Ekolozi bez granica.
Podaci globalne mreže koja se bori za čišćenje opušaka iz prirode,“Let’s do it vorld“, pokazuju da duvanska industrija svake godine proizvede šest hiljada milijardi cigareta, a oko 75 odsto, odnosno 4.500 milijardi godišnje, završi u prirodi.
Tri četvrtine ljudi i dalje je uvereno da su opušci uglavnom od papira ili pamuka i da zbog toga nisu toliko štetni po životnu sredinu. Realnost je upravo suprotna. Opušci cigareta predstavljaju ogroman teret za životnu sredinu i takođe se smatraju plastičnim otpadom, koji se u prirodi nalazi češće od bilo koje druge vrste otpada.
Ako se trend ne zaustavi, u morima će 2030. godine biti više opušaka nego ribe, upozoravaju Ekolozi bez granica.
Izvor: N1
