Praznik svetih vrača Kozme i Damjana obeležava se danas u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pravoslavnim domovima i mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ljude, ne tražeći zauzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi“, pa su u narodu poznati i kao sveti besrebrenici.
U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da nije dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
U centralnoj Srbiji se smatra da se ljudi prilikom obavljanja nekog posla na polju (jer je to aktuelno u ovom periodu godine) mogu teško ozlediti upravo zbog nepošovanja svetaca i verovanja vezanih za njih.
Osim toga Sveti Vrači se povezuju i sa mogućnošću pojave nekih prirodnih nepogoda, poput oluje, grada, groma, grmljavine ili požara, pa zato nikakva fizička aktivnost nije dozvoljena za prave vernike.
Jedna od najpoznatijih freski s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.
