Srbija jedna od evropskih zemalja gde se rast cena u junu drastično osetio

Bili smo svedoci da je cena kilograma trešanja dostizala i 1.500 dinara, a više od 1.000 dinara bilo je potrebno izdvojiti i za kilogram jagoda. I za ostalo voće koje je pretrpelo mraz i grad moralo se dobro platiti.

Taj skok cena voća, ali i povrća, pokazala je i statistika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), cene voća u junu porasle su u odnosu na jun prošle godine za čak 31,6 odsto, a povrća 11,3 odsto.

Nagli skok cena ovih poljoprivrednih proizvoda uticao je i da ukupna inflacija u Srbiji na godišnjem nivou u junu skoči na 4,6 odsto sa 3,8 odsto u odnosu na maj.

Inflacija od 4,6 odsto predstavlja izlazak iz cilja Narodne banke Srbije (NBS).

Inflacija u Srbiji u junu među najvišom u Evropi

Iako je ukupna inflacija u zemljama članicama Evropske unije (EU) blago porasla na 2,3 odsto u junu, u odnosu na 2,2 odsto u maju, primetan je skok cena u pojedinim evropskim zemljama.

Da bismo rast cena roba i usluga u Srbiji uporedili sa rastom cena u evropskim zemljama potreban je harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP).

Indeks potrošačkih cena (CPI) se koristi za merenje inflacije u zemlji, a HICP se koristi za merenje inflacije u Evropskoj uniji i koristi ga Eurostat.

HICP u junu 2025. u odnosu na isti mesec prethodne godine u Srbiji je iznosio 4,7 odsto, potvrđeno je u RZS-u za Danas.

Prema podacima Eurostata, ako se izuzme Turska gde je HICP iznad 30 odsto, samo su Rumunija i Estonija imale viši godišnji rast cena od Srbije.

Godišnji HICP u Rumuniji u junu iznosio je 5,8 odsto, u Estoniji 5,2 odsto, na trećem mestu je Srbija sa 4,7 odsto, slede je Slovačka i Mađarska sa po 4,6 odsto.

U odnosu na zemlje regiona, Srbija je imala u junu najviši rast cena prema HICP indeksu. U Crnoj Gori on je iznosio 4,6 odsto, u Hrvatskoj 4,4 odsto, u Bugarskoj 3,1 odsto, u Sloveniji 2,5 odsto, a toliko je iznosio i u Albaniji.

Mesečni rast

Ukoliko se uporede podaci HICP indeksa na mesečnom nivou, odnosnu po skoku cena u junu u odnosu na maj ove godine, i u toj kategoriji je Srbija pri vrhu.

Prema HICP indeksu na mesečnom nivou u Evropi je najbrži rast cena zabeležen na Islandu od 1,8 odsto, zatim u Turskoj 1,4 odsto, u Grčkoj 1,3 odsto, na Malti 1,2 odsto, u Estoniji 1,1 odsto, a zatim u Srbiji za 0,9 odsto.

Da li nas očekuje rast globalne inflacije do kraja godine?

Osim u Evropi, skok cena zabeležen je i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Godišnja stopa CPI inflacije u SAD za jun 2025. iznosila je 2,7  odsto, što predstavlja porast sa prethodnih 2,4  odsto u maju 2025.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da globalni rast inflacije u ovom trenutku pre svega dolazi iz geopolitičkih tenzija i posledičnih poremećaja u lancima snabdevanja, pre nego iz potražnje, što ga, naglašava, čini dodatno izazovnim za upravljanje.

Postoji razlog za izvesnu zabrinutost, jer su glavni inflatorni pritisci sada politički uslovljeni – bilo kroz moguće nove carine koje najavljuje Donald Tramp, bilo kroz rizik novog rasta cena nafte zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Inflacija više nije samo monetarni ili tržišni fenomen, već i posledica geopolitičkog okruženja“, ukazuje Mijušković.

Prema njegovim rečima, do kraja godine možemo očekivati da inflacija ostane na povišenom nivou, naročito u slučaju da cena nafte pređe prag od 90 dolara po barelu, što bi se automatski prelilo i na troškove transporta i hrane.

Takođe, ističe, ako Tramp bude uspešan u vraćanju carinskog režima, to bi moglo dodatno podstaći globalni inflatorni pritisak, jer bi roba iz Azije, pre svega iz Kine, poskupela za krajnje potrošače u SAD i Evropi, a zatim i na ostalim tržištima.

Izvor: Danas