Mrtva reka, foto: Glas Zaječara

Na putu ka Vražogrncu i u neposrednoj okolini sela smetlišta niču kao pečurke. Obale mrtve, Borske reke zatrpane su smećem. Šakali, kojih ima u sve većem broju, noću uznemiravaju meštane.

 

Ako vas put nanse u Vražogrnac i njegovu neposrednu okolinu prvo što ćete primetiti jesu smetlišta koja kraj puteva, u neposrednoj okolini sela niču kao pečurke.

Parking na putu Zaječar – Negotin kraj Vražogrnca, foto: Glas Zaječara

Na jednom od parkinga na putu Zaječar – Negotin iznad samog sela Vražogrnca nalazi se smetlište koje je svakog dana sve veće, što ukazuje na očiglednu naviku prolaznika da pored odmora na parkingu pronađu i mesto za odlaganje otpada.

Smetlište kraj seoskog groblja u Vražogrncu, foto: Glas Zaječara

Smeće se nekontrolisano odlaže i u neposrednoj blizini seoskog groblja u Vražogrncu.

Iako vodotok Borske reke zvanično ne nastanjuje nijedan živi organizam nema opavdanja za ogromne količine smeća kojima su njene obale zatrpane.

Obale Borske reke zatrpane su smećem, foto: Glas Zaječara

Divlje deponije nisu samo estetski problem, već pre svega predstavljaju sanitarni problem i opasnost za celu zajednicu.

Smetlišta privlače sitne glodare kojima se hrane sitni predatori poput šakala. Sa porastom broja smetlišta, odnosno potencijalnih izvora hrane, dolazi i do rasta populacije šakala koja je primetna u svim prigradskim naseljima i selima.

Šakali se po pravilu kreću u čoporima, a susret sa njima nije nimalo prijatan. Jedan od meštana zabeležio je telefonom oglašavanje čopora šakala koji se noću kreće selom.

Šteta koju čopor nanosi za sada nije velika, ali sama pomisao na njegovo prisutvo krajnje je neprijatna, jednako koliko i njihovo oglašavanje koje ponekad potraje i celu noć.

Vražogrnac nije jedino selo koje se može „pohvaliti“ smetlištima i nekontrolisanim odlaganjem smeća, ali jeste verodostojna slika naše svesti o značaju zaštite prirode i životne sredine u kojoj boravimo i u kojoj će tek boraviti generacije koje dolaze.