Foto: Glas Zaječara Ukrajinka Irena Ivanova
Reklame

Ukrajinka Irena Ivanova koja živi u Zaječaru, na početku pandemije, kada se maske nisu mogle kupiti, šila je maske od materijala koji je sama kupovala, i poklanjala je građanima Zaječara i okoline.

Svi se sećamo marta 2020. godine, kada je počela pandemija korona virusa u našoj zemlji, i kada je nakon par dana proglašeno vanredno stanje i uveden policijski čas.

Slušali smo tada preporuku struke, da je zaštita od korona virusa maska, ali njih nije bilo u apotekama, a i kada su se pojavile u malim količinama, cena je bila viša od 100 dinara za običnu hirušku, dok su KN-95 maske, bile prodavane po ceni od blizu 500 dinara.

Korona virus bio je još jedan ispit ljudskosti. Neki su položili, neki baš i nisu. Irena Ivanova iz Ukrajine koja živi u Zaječaru je ispit položila i kao Ukrajinka, koja šije i poklanja zaštitne maske komšijama, i pokazala je da humanost ne poznaje nacije.

„Pošto sam vešta sa iglom, a i završila sam u Ukrajini školu za šivenje, a zatim i Višu školu za dizajn, rešila sam da pomognem komšijama, tako što ću raditi ono što znam, a to je da šijem maske“.kaže Irena Ivanova.

Prema njenim rečima njen suprug je jednog dana doneo hirušku masku, i nakon toga shvatila je da može da šije maske sama.

„Moj suprug je novinar, i jednog dana doneo je hirušku masku. Pitala sam ga da li mogu da uzmem da vidim kako izgleda, pošto sam pomislila da bi dobro bilo, da šijem maske sama, pošto tada masaka nije bilo u apotekama, a i kada ih je bilo cena je bila visoka“. počela je svoju priču Irena.

Ona kaže da je prvog dana otišla i kupila materijal za maske, i sašila nekih desetak maski za taj dan, koje je dala suprugu i porodici, a ostale komšijama.

„Bilo je teško dok sam sašila prvih nekoliko, a nakon toga, spojila sam ono što znam i ono što je ljudima potrebno. Pošto sam prestala da radim, drugog posla nisam imala, tako da sam od jutra do večeri šila maske“.kaže ona.

Nakon teksta o Ireni da šije i poklanja maske, potražnja za tom, tada deficitarnom robom se povećao.

„Nakon što se pojavila priča u medijima da šijem maske i da poklanjam ljudima, počeli su da me kontaktiraju ljudi kako iz Zaječara, tako i iz okoline. Koliko je prijatno bilo kada su pisali o meni, to je dovelo to toga da potražnja za maskama poraste, tako da sam kontaktirala kolegu mog supruga, nakon čega je njegova čerka Sara Stojčić, došla do mene i počeli smo zajedno da radimo“ističe Irena Ivanova.

Irena nijednog trenutka nije želela da maske naplati, pošto je emotivna osoba, i voli da pomaže ljudima. Od svojih para kupovala je materijal za maske, i danima šila, a i mnogi ljudi su joj donosili materijal. Sve maske su date kako pojedinim medijskim kućama, tako i firmama.

„Mnogi su kupovali materijal i donosili kući, da već kada šijem maske, ne plaćam i materijal. Neki ljudi su mi kupili i slatkiše, kao znak zahvalnosti, ali to zaista nije bilo potrebno pošto sam rešila da učinim nešto lepo i humano za građane“ističe ona.

Posle pojavljivanja u medijima, mnoge žene su je kontaktirale sa željom da u svojim mestima i one šiju maske za svoje porodice i sugrađane.

„Kontaktirale su me žene iz cele Srbije, da im pokažem kako se maske šiju. Slala sam im slike i krojeve kako bi lakše savladale tehniku šivenja, i nakon par dana javile su mi se da su počele to da rade. Bila sam srećna što se moja upornost i želja da pomažem ljudima, pojavila i kod drugih žena“ ističe ona.

Irena Ivanova je rođena 1984. godine u mestu Nadvirna u Ukrajini. Živela je u Lvov-u, gradu na zapadu Ukrajine, za koji mnogi kažu da je lepši od Praga. Doselila se u Zaječar 2017. godine, a od 2019. godine u braku je sa novinarom iz Zaječara.

*Izrada i objavljivanje ovog teksta omogućeni su zahvaljujući podršci Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD i američkog naroda kroz Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID).  Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu, ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, USAID ili Vlade SAD.