Biti đak nekada nije bilo nimalo lako. Svezaka nije bilo – pisalo se na tablicama. Učitelji su bili strogi i njihova reč se poštovala. Desanka Đorđević priseća se školskih dana.
Od kolevke pa do groba – najlepše je đačko doba. I jeste bilo lepo, ali nije đacima bilo nimalo lako.
Užina se nosila od kuće, u jednoj torbici, a u drugoj tabla na kojoj se pisalo. Nije bilo svezaka. Pisalo se i brisalo, i tako iz dana u dan.
Učitelji su bilo strogi, a njihova reč se poštovala. Domaći zadaci pisali su se na tabli i do donosili učitelju ili učiteljici, da ih pregleda i oceni.
I tada je bilo loših đaka – nije nauka svakome išla od ruke. Kako kaže Desanka Đorđević iz Ošljana – i kome je išlo dobro je prošao, i kome nije on se borio sa životom.
Obaveze u domaćinstvu, oko stoke i imanja nisu mogle da trpe zbog školovanja, radilo se. Mnogi i nisu nastavili sa školovanjem, jer su morali da brinu o imanju.
Škola u Ošljanu odavno je opustela, klupe čuvaju sećanje na prošle dane.
Kako je nekada izgledalo školovanje u Ošljanu i školski dani priseća se Desanka Đorđević. Poslušajte njenu priču u video prilogu u nastavku teksta.
