Priče iz Torlačije: Sećanje na školske dane

Biti đak nekada nije bilo nimalo lako. Svezaka nije bilo - pisalo se na tablicama. Učitelji su bili strogi i njihova reč se poštovala. Desanka Đorđević priseća se školskih dana.

Od kolevke pa do groba - najlepše je đačko doba. I jeste bilo lepo, ali nije đacima bilo nimalo lako.

[caption id="attachment_66883" align="aligncenter" width="652"] Učenice nekada[/caption]

Užina se nosila od kuće, u jednoj torbici, a u drugoj tabla na kojoj se pisalo. Nije bilo svezaka.  Pisalo se i brisalo, i tako iz dana u dan.

Učitelji su bilo strogi, a njihova reč se poštovala. Domaći zadaci pisali su se na tabli i do donosili učitelju ili učiteljici, da ih pregleda i oceni.

I tada je bilo loših đaka - nije nauka svakome išla od ruke. Kako kaže Desanka Đorđević iz Ošljana - i kome je išlo dobro je prošao,  i kome nije on se borio sa životom.

Obaveze u domaćinstvu, oko stoke i imanja nisu mogle da trpe zbog školovanja, radilo se. Mnogi i nisu nastavili sa školovanjem, jer su morali da brinu o imanju.

Škola u Ošljanu odavno je opustela, klupe čuvaju sećanje na prošle dane.

Kako je nekada izgledalo školovanje u Ošljanu i školski dani priseća se Desanka Đorđević. Poslušajte njenu priču u video prilogu u nastavku teksta.

https://youtu.be/FuBkDJPC8Gk