Reklame

Prva noć, ne tako davno, dočekivala se sa stidom i strahom i bremenom patrijarhalnog vaspitanja. Mnoge žene nosile su do kraja života teško breme, ako bi prva noć pokazala da ulazak u bračnu postelju nisu dočekale nevine.

 

U patrijarhalnom društvu kakvo i jeste bilo ono u selima u XIX i u prvoj polovini XX veka podrazumevalo se da žena mora biti smerna, pokorna i poslušna, vredna, skromna i nadasve čedna dok ne legne u bračnu postelju.

Često se iznosio i caršav pred svekrvu u narod kako vi se pokazalo da je brak i zvanično konzumiran, i da je devojka bila „ispravna“.

Mladi Torlaci nekada

Ako bi je pre braka, kako se to kaže u torlačkim selima, „kljucnulo petle“ – sramota je bila velika. Ako bi mladoženja i prećutao i dočekao rećidžije sa grejanom, zameđenom rakijom, to nije značilo da je bio spreman da oprosti, već da samo želi da sačuva obraz. Do kraja života žena je nosila teško breme, neretko trpeći zversko nasilje. Razvod braka je bio sramota, o tome se nije ni pričalo.

Poneka bi prošla i nekažnjeno za vanbračne ljubavne izlete, služeći se različitim trikovima koje su staramajke prenosile kao najveću tajnu.

Priča „Prvata noč“ koju čita autorka Ljiljana Živković obiluje lascivnim opisima, ali iz ugla devojke koja uz breme svog patrijarhalnog vaspitanja i stid dočekuje prvu bračnu noć. Priča govori o minulim vremenima u isto vreme reflektujući jedinstveni torlački govor, tradiciju vrcavi humor.