Reklame

Danaa retko ko mesi hleb. Uglavnom se kupuje u prodavnici ili pekari. Beli hleb nekada se jeo samo na crveno slovo, mesio se raženi i kukuruzni. Kvasac se nije kupovao, već su ga domaćice same pravile.

 

Vruć, sveže ispečen, domaći hleb. Miriše kao duša, njegova toplina oseća se, i golica sva čula.

Najsrećniji miris iz detinjstva, jer podseća na nedelju, na praznično jutro. Sa džemom, ili medom, još bolje – za sreću je potrebno tako malo.

Danas malo ko mesi hleb, uglavnom se kupuje u prodavnici ili pekari. Nekada nije bilo tako, domaćice su mesile gotovo svakodnevno, a i same su pripremale kvasac.

Beli hleb retko se jeo – na crveno slovo, u posebnim prilikama. Uglavnom je na stolu bio kukuruzni i raženi hleb.

Hleb pripremljen uz domaći kvasac drugačiji je, ukusniji, mekši.

Kako su domaćice nekada spremale kvasac? Pogledajte u video prilogu i nastavku teksta.