Slava se slavi i u dobru i u zlu, i kada se ima i kada se nema. Milunika (92) iz Novog Korita priseća se kako se nekada slavila slava.
Krsna slava ili svetac slavio se i u dobru i u zlu, u porodičnom domu, ne u kafani kao što se to danas sve češće čini.
Žene su, kao i danas, vredno spremale pred slavu, uz pomoć komšinica ili rođaka, složno, udruženim snagama, kao što su se mnogi poslovi na selu oduvek i obavljali.
Svaki domaćin iznosio je na trpezu ono najbolje, ali se spremalo skromnije nego sada, ono što se ima i što je tokom godine u domaćinstvu proizvedeno.
Goste su pozivani na slavu, uz vino i rakiju, a gosti su donosili banicu i vino domaćinima, da se nađe za slavu.
Milunika se rado priseća mladosti, iako je rođena u teška vremena i vreme kada je nemaština bila deo svakodnevnice.
Vredno i radno stvarala je i gradila, i uz svog domaćina, ukućane i komšije proslavljala slavu.
Miluniku smo posetili u njenoj kući u Novom Koritu i zamolili je da nam ispriča kako se nekada proslavljala krsna slava ili svetác, kako se to u ovom kraju kaže.
Milunkinu priču pogledajte u video prilogu u nastavku teksta.
