Reklame

Dodole su imale sudbonosan zadatak, da izmole spasonosnu kišu, jer nema veće kazne od suše za onoga ko od zemlje živi. Dodole i danas prizivaju kišu.

 

Rodna godina najveći je blagoslov za onoga ko od zemlje živi. Kad Sunce ogreje na vreme i oblaci donesu kišu – onda je sve baš kako treba, pa i polja nagrade uloženi trud.

A dođu i dani kad se preokrene, pa kiše nema ni za lek, ni oblaka makar senku da napravi. Tad zemljoradnik gleda u nebo, i oblaci se sa neba premeste u njegove misli, pa se sav snuždi i pokunji.

Zapis – zavetni krst u Ošljanu

Kada suša već predugo potraje onda preostaje samo molitva, nada da će biti uslišena i da će polja u zadnji čas okrepiti spasonosna kiša.

Dodole su se, obučene u belo, okupljale i kretale u povorku prizivajući kišu. Obilazeći celo selo povorka bi se napokon okupila kod zavetnog krsta ili drveta zapisa i tu molila za kišu svecu zaštitniku sela.

Pusta polja Torlačije

Tu su uz pesmu i uz molitve, paljenje sveća i nalevanje vodom završavale svoju ritualni ples u nadi da će kiša zaista doći.

„Peperuga preko sela,

A oblaci preko neba,

Oj Dodo, oj Dodole,

Daj Bože, daj!“

 

Dodole i danas žive. Igrom slučaja ili ne,  nakon njihove pesme kiša je lila kao iz kabla.

Kako to dodole prizivaju kišu?

„Priče iz Torlačije“ – „Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.