Jesenji Krstovdan – dan strogog posta, dobro je srediti kuću pred zimu

Jesenji Krstovdan predstavlja jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Posvećen je Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem, i vezuje se za događaj iz 4. veka – pronalaženje krsta na kojem je bio razapet Isus Hristos.

Krstovdan se slavi u znak sećanja na povratak vere u pravog Boga, pobedu hrišćanstva nad paganstvom, ali i kao simbol spasenja kroz Hristovu žrtvu, navodi Srpska pravoslavna crkva. Praznik ima posebno mesto jer podseća vernike na važnost duhovnog preobražaja, krštenja, i postojanosti u veri.

Pronalazak časnog krsta

Na Krstovdan se praznuju dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.

Vikipedija piše kako je obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena želela da potraži Hristov časni Krst. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazio i on joj je rekao da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga na Golgoti podigao car Hadrijan. Carica je naredila da sruše hram i kopaju u dubinu, i pod njim su zaista našli tri krsta.

Carica je bila u nedoumici, kako da raspozna Hristov krst. Patrijarh Makarije koji je bio sa njom u pratnji, naredio je da se donese pokojniik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, pokojnik je ostao da leži nepromenjeno. A kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni Krst Hristov.

Kasnije, kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim, odveo mnogi narod u ropstvo i odneo Časni Krst u Persiju. U Persiji je Krst je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobedio je Hozroja i sa slavom povratio Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nosio je Krst na svojim leđima. No na jedanput je stao i neje više mogao ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharije je tada video anđela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je išao sam Gospod Isus Hrist, bos i ponižen. Kada je to viđenje patrijarh objavio caru, on se svukao, pa u skromnoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneso ga na Golgotu, i položio ga u hram Vaskrsenja.

Običaji na Jesenji Krstovdan: Dobro je srediti kuću

Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe, piše RTS.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.

U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak, jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.

Narodna verovanja: Na Krstovdan se vidi kakva će zima biti

Prema narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.

Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime, piše Danas.

Tiha kiša o Krstovdanu takođe predskazuje blagu zimu.

Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

Znimljivo je i da se za ljude rođene na ovaj dan veruje da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Krstovdan se slavi dva puta godišnje

Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: 27. septembra – jesenji Krstovdan i 18. januara – zimski Krstovdan.

Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti „oskudna i bolešljiva“.

Izvor: N1