Na svečanosti otvaranja 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ direktor zaječarskog teatra i Festivala Vladimir Đuričić je zahvalio ministru kulture u vladi Republike Srbije Nikoli Selakoviću na pomoći Ministarstva ovogodišnjoj pozorišnoj smotri kao i na tome što je svojim prisustvom uveličao ovaj kulturni događaj.
Vladimir Đuričić je pozdravio i gradonačelnika Zaječara dr Vladimira Videnovića i zamenika gradonačelnika Dušana Vrućkića.
Đuričić je plaketu za doprinos očuvanju i razvoju „Zoranovih dana“ tokom 24 godine uručio Bošku Ničiću, bivšem gradonačelniku, sadašnjem državnom sekretaru Ministarstva rudarstva i energetike. Podsetio je da je početkom 21. veka Festival bio na ivici opstanka i da je Ničić zajedno sa svojim saradnicima doprineo da ova pozorišna smotra opstane i da se ne ugasi.
„Rezultat naših dogovora, svađa, sukoba i prijateljstva je da je Festival „Dani Zorana Radmilovića“ danas jedan od najboljih u Srbiji, ali i u regionu“, naglasio je Đuričić.
Na svečanosti otvaranja Zoranovih dana govorio je i njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Timočki gospodin Ilarion. Kao duhovni otac ovog kraja on je istakao:
„Pozdravljam sve sa braćo i sestre, jer ako nismo jedno po veri i ideologiji, svakako jesmo jedno po ljudskoj prirodi“.
Pesnik Slavomir Gvozdenović koji je svoje stihove posvećene Radmiloviću govorio ispred njegovog spomenika, pročitao je svoju pesmu „Ogledalo Zoran Radmilović“ i na otvaranju Festivala.
Dočekan i ispraćen ovacijama publike pozorišnu smotru je otvorio istaknuti srpski i jugoslovenski glumac Miodrag Miki Krstović, pobednik prošlogodišnjeg Festivala.
BESEDA U ZORANOVU ČAST
UŠĆE
Predahni za tren na
rubu obronka,
Osvrni se i prati
Daleko sve tiša
kopita zvonka
i tada ćeš znati:
To Tvoji dragi
odlaze jahači
U postojbine reka,
A ti ka ušću dalje
zakorači,
Na tebe se čeka.
Ljubiša Bačić
Ovako se Ljubiša Baja Bačić oprostio od velikog Zorana Radmilovića, vašeg sugrađanina, našeg voljenog kolege i nepresušne glumačke inspiracije.
Kada je saopšteno da je dobio jedno od najvećih glumačkih priznanja, Dobričin prsten, kažu – radovali su se radnici zlatare u Majdanpeku i aplaudirali što će „njihov Zoranˮ nositi „njihov prstenˮ. Iz Zaječara, njegovog rodnog grada, pošlo je mnogo telegrama u kojima mu sugrađani čestitaju ovo visoko priznanje. A Zoran ne bi bio Zoran kada ne bi izjavio da mrzi nagrade, jer su „ljudi oko mene moj najdragoceniji zlatni prstenˮ. Zoran Radmilović pronalazio je zlato u ljudima oko sebe, u partnerima na sceni, kolegama, svojim bližnjima. Za ovog majstora iluzija izjavila je najkraće i najlepše velika Mira Banjac:
„Bio je čovek velike nežnosti i duboke tajne.ˮ
Nama, „izvođačima glumačkih radovaˮ, kako je Zoran govorio, potrebni su drugi ljudi, kolege, partneri na sceni i u kadru, vi, draga publiko. Jer, bez vas ne postojimo i u vama nalazimo potvrdu onoga što stvaramo. Vi ste naš zlatni prsten, upravo kako je to vaš sugrađanin i rekao. Hvala vam što više od tri decenije čuvate ovaj festival, uspomenu na Zorana Radmilovića i ovim pozorišnim susretima spajate prošlost i budućnost teatra, iskustvo i mladost, tradiciju i modernost.
Sa Zoranom Radmilovićem snimao sam seriju „Kožeˮ za Televiziju Sarajevo, i sa njim sam, u toku, pre i posle snimanja provodio određeno vreme. Imao sam utisak da mu se dopadao moj odnos prema glumi, pa smo pričali o nekim lepim stvarima iz našeg zanata. Te razgovore danas doživljavam kao svojevrsni „masterˮ. Ti razgovori i druženja sa Zoranom doveli su me i do divne nagrade sa njegovim imenom, za ulogu u komadu Dušana Kovačevića, pisca sa kojim je Zoran kreirao jednu od svojih najčuvenijih uloga, Radovana Trećeg. Tako se, za mene, jedan lep krug zatvorio, na moju, a verujem i na vašu radost, draga publiko!“
Beseda Miodraga Krstovića na otvaranju 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“.
