U ljubavi sve je lepše, to je sklad duše i tela, to je večna harmonija čiji je put izvestan, i vodi ka sveopštem dobru.
Ajmo, barem na kratko zamisliti svet u kojem živimo bez te nasušne energije ljubavi, pa sama ta pomisao dovodi me do naštavila i potpunog haosa, beznadja i večitog mraka, ne izgleda li i vama tako?
Kada bi samo na jedan dan nestalo ljubavi, život bi u trenu postao besmislen, nepodnošljiv, bez ukusa i mirisa, bez boja, siv, turoban naprosto nezamisliv. Dovoljno je samo na trenutak sklopiti oči i naći se u potpunom mraku, nije li lepše na svetlu, nije li lepše u društvu ljubavi živeti i ljubav u srcu nositi.
Tamo gde nema ljubavi, javlja se zla kob, dolazi do haosa i izvestan je put u had. Ćelije nahranjene ljubavlju kada se dele i razmnožavaju, šire njenu bit kod drugih, zato se volite, pokazujte ljubav i svakodnevno je negujte, jer za ljubav nisu potrebni preduslovi ni kvalifikacije, ljubav ne traži ništa a mnogo daje.
Kada se javi bezuslovna ljubav izmedju dve jedinke, tada se neretko vode osećajem i mišlju da je ceo svet njihov, da li ste se upitali nekada zašto je to tako, elem, ceo svet je sazdan od ljubavi, i onaj maslačak na livadi, i ona jedna vlas trave, ono zrno peska u pustinji, onaj sićušni atom u vazduhu, sve je to dragi moji sazdano od energije ljubavi, sve što nas okružuje i svaki pa i najmanji delić nas.
Ljubav je generator svih živih bića, ljubav oseća i daje i onaj suncokret u polju i ona lastavica gradeći gnezdo za svoje mladunce, pa i ona brza reka kao dom lososa i pastrmke, jer je jedino LJUBAV kadra da stvara dela vredna večnosti.
Autor: Ninoslav Jovanović
